Kratka i nepotpuna istorija Macintosha u ex-Yu državama

Kratka i nepotpuna istorija Macintosha u ex-Yu državama

Macintosh je predstavljen svetu 24. januara 1984. godine, a kod nas je došao najkasnije 1985. godine, verovatno i ranije. Naime, u septembru 1985. godine sam došao iz JNA i sećam se da sam video Macintosh u izlogu Doma inženjera i tehničara u kojem je, valjda, tada bilo beogradsko predstavništvo hrvatske firme Velebit koja je bila, kako se to u ekonomiji socijalističkog samoupravljanja govorilo, zastupnik Applea za Jugoslaviju. Verovatno je prilično čudno da samo sto metara dalje u galeriji Ozon danas održavamo sastanke naše Mac korisničke grupe.

Urbana legenda koju sam jednom čuo, a zaboravio sam od koga, kaže da je neko ko je radio u Velebitu bio na putovanju u Kaliforniji i sasvim se slučajno zatekao u kući nekog od zaposlenih u Appleu. Kroz razgovor su došli na ideju, otišli u Apple i potpisali ugovor kojim je Jugoslavija postala prva socijalistička zemlja u kojoj se legalno mogao kupiti neki Appleov proizvod. Ako pogledate određene resource starim Resource editorima poput ResEdita ili Resorcererom možete videti da je ID broj zemlje za Jugoslaviju bio 25, što je mnogo niži broj od onih koje su dobijale i neke zapadne zemlje.

Kako Velebitu Apple nije bio jedina zanimacija, a govorimo o vremenu društvenog vlasništva nad firmama, grupa zaposlenih koja je direktno radila na Appleu unutar Velebita osniva isto tako društvenu firmu Adria Computer Systems u koju prenose prava na zastupanje, tako da krajem osamdesetih godina i početkom devedesetih godina ova firma prodaje Apple na ovim prostorima. Naravno, 1992. godine dolaze sankcije i Apple nestaje sa tržišta Srbije, ali njegovi proizvodi nalaze put do korisnika iz Srbije na razne načine. Jedan kanal je otvorio Pop, današnji vlasnik YU Epicentra, koji je imao specijalnog dobavljača iz Amerike koji je opremu donosio čak u svojim koferima. Postojalo je još nekoliko ljudi koji su na ovaj ili onaj način nabavljali Macove, tada je nastao i GlobeNet. Jedno je vreme postojao maltene zvanični prodavac (vlasnik firme MiMac je bila gospođa Mirjana Brozović), koji je čak potpisivao podugovore sa raznim firmama, ali je to trajalo zaista kratko i ona je potom negde nestala.

Dok smo mi imali problema sa sankcijama, gospodu iz ACS-a je krenulo pa su valjda tokom 1994. godine napravili posao veka: nekoliko hiljada računara i 4D baza podataka za Plivu. Opet je prilično čudno da je jedan od mojih klijenata i jedna zagrebačka firma koja koristi aplikaciju koju je napisao programer koji je u vreme nastajanja aplikacije radio u Plivi i ‘tezgario’ pisavši aplikacije u 4D-u. Čovek je prešao na SAP, kao i cela Pliva, i više nije hteo da održava aplikaciju, pa ljudi nađoše mene, ali to je neka druga priča. U isto vreme, Apple gubi market share i pada mu prodaja, to je era koju Pop opisuje rečma: ‘Imali smo 10 skoro istih modela Performi i 6 vrsta napajanja.’ Gubile su se pare na veliko i Apple je zapadao u krizu, svakog dana se šuškalo da će ova firma da ga kupi, pa sutra neka druga i tako dalje. Na svu sreću, Apple nije propao, ali je negde u to vreme prodao prava na distribuciju svojih proizvoda u zemljama istočne Evrope, a i u nekim zemljama zapadne Evrope. Na koje vreme i za koje pare niko ne zna, ali znamo da je ime firme APCOM i da je vlasnik biznismen libanskog porekla koejm sam čak znao i ime, ali sam ga zaboravio. Negde tokom druge polovine devedesetih, APCOM kupuje i ACS koji se u međuvremenu preimenovao u Powercomm.

‘Lanac ishrane’, kako neki od zvaničnih Apple dilera vole da kažu, ide otprilike ovako: Powercomm, kao naslednik ACS-a, ima prava na distribuciju u sve ex-Yu države, uključujući i Sloveniju iako je ona član EU. Tako da kada lokalni zvanični diler želi da uveze nešto od Apple opreme, on traži ponudu od Powercomma iz Zagreba, plaća ili APCOM-u direktno ili Powercommu, ali na takav način da APCOM ima tačan uvid o tome šta je naručeno i koliko je plaćeno. Distributivni centar za celu istočnu Evropu je u Budimpešti tako da naš lokalni diler odlazi tamo po robu, na isto mesto gde će sresti kolegu iz Češke ili Slovačke, podiže je i uvozi u Srbiju. Ovde treba pomenuti i poseban dogovor koji je Powercomm hteo da napravi sa dilerima da Comtrade uvozi robu za sve, a da ostali dileri tu uslugu plaćaju 3%. Otud ona priča da je Comtrade ekskluzivni uvoznik, a da svi ostali kupuju od njega. To, dakle, nije tačno, jer bar dva dilera samostalno uvoze robu.

što se cena tiče, njih određuje Powercomm i lokalni dileri imaju vrlo malo prostora za popuste. Pogotovo ne mogu da se takmiče sa Comtradeom i, nepoznatim, uslovima po kojima on dobija robu. Uvek navedem primer kada se pojavio iPod Shuffle koji se tada u SAD prodavao za 99 dolara. Jedan lokalni diler je imao ulaznu cenu od 105 evra za isti proizvod, pa na to dodajte carinu, njegovu zaradu i PDV i vidite za koliko bi morao da ga prodaje.

Ovde možete videti jedan vrlo star spisak prodavaca po Evropi:

http://ndwild.psych.und.nodak.edu/ndwild/HTMLPages/samples/applesalesmap/europe.html