Uh, uh, kakav skribomanski izliv… Dokazali ste svoje prepotentnost deljenjem lekcija koje niko nije tražio, a uvrede ste ponovili i dodali nove.
Naravno, razlog je uvek samo jedan: da se izbegne odgovor na prosto pitanje.
Ko ste Vi i odakle vama pravo da vređate ljude i da im ulazite u motive zašto govore tako kako govore? Kakva prepotentnost i bezobrazluk, neverovatno.
”Osobe kratke pameti”, ”uvlačenje tuđinima u dupe bez sapuna”, ‘vole više švapsko govno nego srpsku pitu”, ‘gomila koja pljuje na svoje da bi se dodvorila tuđoj sili”, itd. - ovo je kao spisak naslova Šešeljevih knjiga.
Ipak, ovo mi je vrhunac:
Pazite, DS_Store NE zna ni kako se zove cirilicni alfabet u srpskoj varijanti, ni koliko ima slova! On je naprasno pronasao da ‘srpski alfabet’, valjda mu je to eufemizam za ‘azbuku’, ima 26 slova, umesto stvarnih 30, a polemise protiv cirilice! Ne zna za azbuku i ne zna za 30 slova! Nego srpski alfabet, samo da se ne pomene naziv koji je potekao iz staroslovenskog, azbuka, prema prvim slovima, gospodine DS_Store: az, buki, vjedi… E, al’ to isuvise mirise na pravoslavlje…
Ne znam kako ovo da kažem, a da ne ispadne uvreda ali baš treba biti **** (četiri slova) pa ne razumeti nešto tako prosto kao što je to na šta ste odgovorili.
Ali tako je to sa skribomanima-prosvetiteljima, u želji da što opširnije odgovore i prenesu poruku nemaju vremena da čtaju ono što pišu neobrazovani glupaci… I ko je onda glup?
4. DS_Store moja preporuka za negovanje srpskog jezika vodi do toga da ‘treba da cekamo bar sto godina da i nazadrtiji progovori ‘fajl’ umesto
‘datoteka’. Mislim da sam o tom rekao dovoljno u predjasnjem pismu, ali ako to neke skeptike ne zadovoljava, da objasnim potanko svoje glediste.
Ako zanemarimo trivijalni slucaj govorenja ili pisanja na kakvom stranom jeziku, osoba moze i dobrovoljno prihvatiti poseban nacin izrazavanja koji
vlada u nekoj sredini, koji je samo formalno u okvirima njegova maternjeg jezika, i to sa raznih razloga. Jedan od njih je koriscenje strucne
terminologije u raznim delatnostima, da se obavi posao lakse i brze, jer bi u suprotnom bilo tesko i naporno, a nekiput i nemoguce, da se posao valjano
obavi ili da se napreduje u struci. Primera za to ima bezbroj. Svaka nauka ili bilo kakva druga prakticna delatnost ima svoje strucne termine, koji se u filologiji zovu tehnicki termini, lat. termini technici, nezavisno od naucne oblasti ili vrste prakticne delatnosti svi se zovu tim imenom. Tako
se skracuje put, brzo i efikasno se krece kroz sumu svega i svacega u nekoj naucnoj oblasti ili prakticnoj delatnosti u sirem smislu, i neuporedivo
lakse se obavlja posao nego u slucaju da nema jasno definisanih tehnickih termina. Isto tako se moze dogoditi da osobe u nekom radnom okruzenju ili
korisnickom okruzenju prihvate neki skup izraza za koje se ne moze reci da su strucni termini u pravom smislu, ali koji olaksavaju posao, pa sve ide
brze, efikasnije i lakse.
Tako gledano naravno da cu radije reci ‘fajl’ nego datoteka ili bilo sta drugo kad imam tako prostu priliku za uspesno kalkiranje.
Jer reci poput ‘fajl’, kao tzv. pozajmljenice, jedna vrsta kalkiranja u jeziku koja je neminovna i koja moze da se unese u nas jezik ako se pravilno koristi u skladu s autohtonim pravilima naseg jezika, a ne da s njom unesemo i tudja pravila koja nemaju nikakve veze s duhom i unutarnjom strukturom naseg jezika, fonetskom, morfoloskom, sintakticnom, pa i stilskom
ako se shvati kao skup postupaka koji se ne mogu posmatrati odvojeno od bica konkretnog jezika. Mi koji korostimo razlicite aparate za kojem se moze reci da su posledica tzv. IT, primorani smo da prihvatimo i odgovarajuce izraze koji nisu nasi, koji su nametnuti od strane kreatora tih tehnologija i za
koje je bolje ono narodno ‘uzmi, il’ ostavi’ nego da se petljamo u dug i zamrsen proces uglavnom neuspesnog prevodjenja. Zasto? Vecina od tih izraza,
bilo da se smatraju terminoloskim, bilo da imaju status frazeologizama odomacenih dugom upotrebom, ni u jeziku iz koga su potekli, engleskom, nisu
postojali pre nego sto su bili siroko prihvaceni u IT, ili su imali sasvim drugo znacenje, pa su cak pripadali i drugoj kategoriji reci. Skoro u svim
slucajevima sami tvorci tih izraza ne mogu da nadju adekvatni izraz u svom maternjem engleskom, nego su prinudjeni da pwerifrazama (opisno) docaraju
njihovo znacenje. Upravo rec ‘file’ pripada takvoj vrsti reci. Ona i samom engleskom znaci svasta, i kao imenica i kao glagol, dovoljno je samo uzeti
dobar Oksfordski recnik pa videti kakvo obilje znacenja tu ima, a sem toga, u onom znacenju u kome se koristi u IT ne postoji cisto srpski korelat.
Termin ‘datoteka’ (skladiste, arhiv podataka) nikako ne moze biti adekvatna vec po tom sto je i sam tudj (latinskogrcki); a sto je daleko vaznije, ne
odgovara cinjenici da fajl moze biti objekt koji ne predstavlja nikakvu
‘teku’, tj. skladiste, nego je cesto nerazluciv i u informatickom smislu konsistentan. zato on pripada terminima koji se moraju uneti u nas jezik kalkirano, tj. doslovno iskopirano, samo postujuci pravila izgovaranja engleskih reci u nasem jeziku, tj. prosto ‘fajl’. Samo bi zadrti neznalacki
‘branitelj’ svog maternjeg jezika, za koga me verovatno smatra DS_Store, verovatno je samo s takvima ‘ratovao’, mogao da porekne ovu jasnu odredbu.
Sada nastaje problem kako da se ovaj termin koristi u skladu s pravilima naseg a NE engleskog jezika, NE kako se kome ‘digne’ prema njegovu slobodnom
misljenju, da uz takve termine koristi prema engleskim pravilima u jeziku nase srpske ta mere^ tou logou, tj, kategorije reci, prema analitickoj
strukturi engkleskog jezika umesto po sintetickoj strukturi srpskog jezika, po kojoj se ova dva jezika sustinski razlikuju i pripadaju suprotnim
polovima na jezicnoj sferi.
Das ist der Hund begraben, kako kazu stari Nemci, ili slicno u nasoj poslovici: ‘U tom grmu lezi zec!’. Neznanje ili nepostovanje, ili i jedno i drugo, osnovnih zakonitosti koje izviru iz samog bica obaju jezika, ne samo srpskog ili samo engleskog, uzrok je one nakaradne upotrebe, bolje reci zloupotrebe, o kojoj sam pricao na samom pocetku da sam protiv nje. Nema to nikakve veze s motivacijom, kakva god da je ona, ucinak je poguban, razorne posledice je veoma tesko sanirati.
Zato tu mora postojati jedna pazljivo pripremljena i duboko promisljena strategija, pre svega od strane jezicnih strucnjaka raznih profila, dakle na nivou drzave i njene Akademije nauka, da se tacno propise i jasno definise nacin i vrste koriscenja takvih kalkova, da se ne prenosi s tom reci jos i nepotrebni engleska analiticnost i idiomatika, da se zajedno s prljavom vodom ne izbaci i dete.
Da ne pripadam onima za koje me smatra DS_Store jasno je vec iz toga sto upravo zato sto znam kako da koristim tudje kalkove poput termina ‘fajl’ i da pri to ne nanesem stetu svojem maternjem jeziku, sve operativne sisteme koristim u originalnoj engleskoj varijanti, pa govorim ‘hardver’, ‘softver’,‘fajl’,
‘folder’, ‘kontrol panel’, ‘drajv’,‘divajs’, itd., itd.
Kao sto se vidi, potpuno se slazem sa DS-Store-om u pogledu koriscenja takvih reci, ali ne i u njgovoj kvalifikaciji onih koji bi da se to cini u skladu s pravilima MATERNJEG JEZIKA.
Pazite DS-Store, ovo se ne odnosi samo na srpski, vidim da ste me vec proglasili Seseljevim pristalicom, sto na vasu zalost nikad nisam bio, ne zbog onoga sto je napisao, nista od toga nisam citao, ili rekao, to sam ipak dovoljno slusao, nego zbog onog sto je radio, sto je bilo pogubno za srpski narod. Zato vas i kopka ko sam, da mi zapusite usta ako nekako mozete. Naravno, silom, poput vasih sponzora.
5. Ne znam sta DS_Store misli kada kaze da je ‘srpski suvise trom (?) da isprati (?) eksploziju termina koja je u toku evo vec koliko…’. Verovatno misli da srpski jezik u oblasti terminologije sporo prihvata brzi rast informaticke terminologije, sporo reaguje na sve obimniji terminoloski vokabular koji munjevito raste, sporo se prilogadjava ne nalazeci korelate u
sebi samome. Nije to osobina samo srpskog jezika, dragi DS_Store, i u daleko naprednijim kulturama muku muce s tim, u francuskom, nemackom, ruskom, italijanskom, spanskom, danskom, holandskom, poljskom, da pobrojim samo jezike vidjenijih kultura na kojima mogu sve da razumem (ako znate danski,
lako citate norveski); uz to i Japanci, imam druga elektronicara koji zivi i radi u Japanu oko 20 godina, inace neobicnu osobu koja zna desetak raznih
jezika premda nije isao u humanisticku gimnaziju, i on potvrdjuje da i njima nije lako, takodje i Kinezima, a to su zemlje u vrhu IT revolucije. Svi na
formalnom planu traze i nekako nalaze manje-vise adekvatne prevode, ali u praksi cine uglavnom ono sto i mi, prenose cele kalkove i lako ‘barataju’ njima. Na to je sigurno i mislio DS_Store nespretno se izrazivsi da nas jezik ‘na srecu lako usvaja strane reci’, sto se ustvari odnosi na kalkiranje termina i izraza za koje je nemoguce, ili veoma tesko, ili je
toliko nespretno uradjen korelat da otezava u daleko vecoj meri nego upotreba kalka i u vecini slucajeva zbunjuje. Primera za to u nasem jeziku ima mnogo, ne treba da ih navodim, dovoljno da stanete za PC sa ‘srpskim’ Windousom, bilo kojim. Nisu ni u pomenutim kulturama srecno nasli koprelate, kad stanem za sistemom na francuskom, nemackom italijanskom, gde se vise nasilno traze korelati usled jezicnog purizma, ne mogu da prepoznam te jezike, a ucio sam ih od svoje sedme godine i imao sam profesore kojima su to bili maternji jezici. Najbolje su se snasli Rusi, oni i oficijalno koriste
kalkove, bez pokusaja nasilnog prevodjenja.
Dalje sledi DS_Store-ov argument da cemo se tako ‘lakse sporazumeti s ostatkom sveta’. Hvala mu na ovako lepom misljenju o nama Srbima, ispada da
na planeti Zemlji postoji Srbija i ostatak sveta, da se ceo svet deli na Srbiju i ostatak sveta, sto ce biti veoma vazan strategijski podatak za
‘vanzemaljce’ (treba ‘izvanzemaljce’, ako se vec koristi ovaj nezgrapni izraz). Njihove oci bice od sad uperene na Srbiju i tek kad NAS sjebu moci
ce da se obruse na ‘ostatak sveta’.
Da zavrsim odgovor na njegovu primedbu o recniku. Dragi DS_Store, nisu potrebne te reci u nasim recnicima same po sebi, to vec imamo s gomilama neuspelih i nepotrebnih ‘prevoda’, nego da se sastavi jedan dobar recnik informatickih kalkova (to su reci na koje ti mislis prenesene doslovno u srpski jezik s
njihovim izgovorom onako kako mi mozemo srpski da ih izgovaramo bez nepotrebnih americkih acenja, kako se to nekad radilo za slicne reci) s podrobnim i jasnim tumacenjima svake od njih u praksi, da svaki tacbno zna kako da ih brzo, lako i efikasno koristi.
Na kraju samo da odgovorim na najgluplju stvar u DS-Storovom posednjem pismu. Zaista ne znam kako neko moze biti toliko .... da negira ono sto je svojerucno napisao. Molim vas, pogledajte jos jednom!
DS_Store kaze:
Zaštitimo srpski alfabet od 26 slova!
Ovde moram da dodam i da se rec ‘alfabet’ kao termin
koji se odnosi na sistem znakova u okviru nekoga pisma odnosi SAMO na starogrcki (alphabe^tos,m., danas oni kazu alphabe^ta, f., u izgovoru ‘alfavita’). Rusi kazu alfavit (s mekim znakom iza l).
Jbt sad se secam, bilo u bioskopu davno - prvo ga je ucitelj terao da cisti dojo pa je onda morao da vezba onaj zdralov udarac jednom nogom al to mu posle dobro doslo kad je povredio drugu nogu i na kraju uspeo da pobedi onog veceg decaka. Ladno nisam znao da je po istinitoj prici. I tako to.
E, zaboravite ono što sam napisao, da podržavam da se briše offtopic - ovo je genijalno! :woohoo:
Kostreb, kakvo je Vaše mišljenje po pitanju gej parade? Ja se na primer baš radujem njenom pogubnom uticaju na srpsko pismo i gramatiku. Šta Vi mislite?
