Prema nacrtu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju Republike Srbije, ciji se tekst trenutno nalazi na formalnoj javnoj raspravi, a Vlada Republike Srbije treba da ga usvoji u toku ove nedelje i prosledi Skupstini Republike Srbije na usvajanje.
Najzanimljiviji deo za nas je predlog u clanu 19. koji menja clan 32. dosadasnjeg Zakona, a kojim se dodaje novi stav 2. u navedeni clan 32. koji glasi
‘Rezidenti mogu obavljati platni promet i preko strane institucije kojoj se prenose devize radi placanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga u inostranstvu.’
Po stupanju navedenog na snagu trebalo bi da su otklonjeni svi formalno-pravni problemi za funkcionisanje normalnog platnog prometa na Internetu iz Republike Srbije, pa se mozda u dogledno vreme i nadjemo u spiskovima medjunarodnih firmi koje se istim bave.
Ako su ti racuni u navedenim zemljama i dalje aktivni, direktno posedovanjem istih krsis trenutno vazeci Zakon o deviznom poslovanju, a i ove izmene i dopune nista ne menjaju po tom pitanju, a to je sledece:
Ti kao i tvoja firma, kao rezidenti Republike Srbije (imas legalno prebivaliste u istoj i/ili poslovnu adresu vise od 183 dana u fiskalnoj godini) po trenutno vazecim zakonskim propisima nemaju pravo, bez izricite saglasnosti NBS na posedovanje racuna u inostranstvu.
U prevodu na srpski u tvom slucaju znaci sledece:
Kada si odlazio iz Spanije i/ili Portugala, to jest znao da vise neces biti rezident kod njh, nego Republike Srbije, trebalo je da pozatvaras sve svoje racune u njihovim finansijskim institucijama, a sredstva zatecena na racunim ili prebacis na racune u Republici Srbiji ili pretvoris u kes i uradis sa njima sta ti je volja.
I navedeni predlog izmene Zakona o deviznom poslovanju ne predvidja dozvoljavanje otvaranja racuna u inostranstvu, za rezidente Republike Srbije, nego samo slobodno koriscenje stranih finansijskih institucija za obavljanje platnog prometa.
Ponovo u prevodu na srpski, pocetni ili krajnji racun prilikom elektronskog placanja ili naplate dobara i usluga moraju biti u domacim finansijskim institucijama.
To jest u slucaju servisa za placanje na Internetu, za rezidente Republike Srbije, nalog na odredjenom servisu mora biti vezan za racun koji dati rezident poseduje u domacoj finansijskoj instituciji.
Svima se izvinjavam na ovolikom naglabanju nerazumljivim jezikom.
Ako su ti racuni u navedenim zemljama i dalje aktivni, direktno posedovanjem istih krsis trenutno vazeci Zakon o deviznom poslovanju, a i ove izmene i dopune nista ne menjaju po tom pitanju, a to je sledece:
Ti kao i tvoja firma, kao rezidenti Republike Srbije (imas legalno prebivaliste u istoj i/ili poslovnu adresu vise od 183 dana u fiskalnoj godini) po trenutno vazecim zakonskim propisima nemaju pravo, bez izricite saglasnosti NBS na posedovanje racuna u inostranstvu.
U prevodu na srpski u tvom slucaju znaci sledece:
Kada si odlazio iz Spanije i/ili Portugala, to jest znao da vise neces biti rezident kod njh, nego Republike Srbije, trebalo je da pozatvaras sve svoje racune u njihovim finansijskim institucijama, a sredstva zatecena na racunim ili prebacis na racune u Republici Srbiji ili pretvoris u kes i uradis sa njima sta ti je volja.
I navedeni predlog izmene Zakona o deviznom poslovanju ne predvidja dozvoljavanje otvaranja racuna u inostranstvu, za rezidente Republike Srbije, nego samo slobodno koriscenje stranih finansijskih institucija za obavljanje platnog prometa.
Ponovo u prevodu na srpski, pocetni ili krajnji racun prilikom elektronskog placanja ili naplate dobara i usluga moraju biti u domacim finansijskim institucijama.
To jest u slucaju servisa za placanje na Internetu, za rezidente Republike Srbije, nalog na odredjenom servisu mora biti vezan za racun koji dati rezident poseduje u domacoj finansijskoj instituciji.
Svima se izvinjavam na ovolikom naglabanju nerazumljivim jezikom.<br><br>Post edited by: vboki, at: 2012/11/14 16:34
Ma znam ja da sam prekršio. B) Nego, ja nikad ni nisam bio rezidentb tamo, to su tzv. , računi za nerezidente, tako ih zovu, ali ne znam u čemu je razlika suštinski, niti me ikad interesovalo.
Odavno pratim blogove ovog čoveka i mogu samo da ih preporučm. Potražite onaj o privatnim penzionim fondovima, koliko je oslobođeno doprinosa i napravite računicu. Doduše, ima jedno dve godine sigurno od tada, ali verujem da se link može lako naći.
Odavno pratim blogove ovog čoveka i mogu samo da ih preporučm. Potražite onaj o privatnim penzionim fondovima, koliko je oslobođeno doprinosa i napravite računicu. Doduše, ima jedno dve godine sigurno od tada, ali verujem da se link može lako naći.
Ma znam ja da sam prekršio. B) Nego, ja nikad ni nisam bio rezidentb tamo, to su tzv. , računi za nerezidente, tako ih zovu, ali ne znam u čemu je razlika suštinski, niti me ikad interesovalo.
Ako si imao nerezidentne racune tamo to samo znaci da nisi imao regulisan boravak u navedenim drzavama (nisi bio njihov drzavljanin, drzavljanin neke od clanica EU, niti sranac sa boravisnom dozvolom); to jest racune si otvorio turisticki kako bi mogao da obavis poslove platnog prometa u nevadenoj drzavi dok u njoj boravis.
Digresija na ovo da bez boravisne dozvole, legalno nisi mogao da boravis u bilo kojoj od tih drzava u cugu vise od 90 kalendarskih dana, to jest posle devedesetog dana boravka si postao ilegalni emigrant, bez obzira kako si otisao.
Po direktivama EU, a i nasem zakonodavstvu, to znaci da take racuni sluze za placanje troskova boravka (smestaj, hrana, prevoz i slicno) dok boravis u navedenoj drzavi kao stranac i isplatu honorara sranom drzavljaninu.
Za zaradu ostvarenu na taj nacin, po zakonskim propisima, bio si duzan da istu prijavis drzavi u kojoj si rezident i platis prpadajuci porez na dohodak gradjana i socijalne doprinose.
Poslodavac koji ti je na takav nacin isplatio honorar najverovatnije se pravno oprao pred svojom drzavom uplatom poreza od tvog bruto honorara svoj drzavi i podnosenjem poreske prijave za isto, a tim momentom si ti postao obveznik poreza i doprinosa za primljeni honorar, to jest to je prebacio na tebe kao stranca.
U slucaju Republike Srbije kada se isplata honorara vrsi strancu koji nema regulisan boravak u Republici Srbiji, to jest nema licnu kartu za srtance, jos je nazivaju belim kartonom kod nas, porez koji je poslodavac isplatilac duzan da plati na navedeni honorara je 10% od bruto honorara i podnese odgovarajuci OPJ obrazac poreskoj upravi u zavisnosti od priode honorara, kao i izda potvrdu strancu primaocu honorara koliko mu je isplatio honorara i koliko je poreza platio Republici Srbiji prilikom te isplate.
Kao sto vidite svi se lepo pravno peru, a ilegalni emigranti zavise od trenutnog raspolozenja nadleznog organa vlasti dali ce ih tolerisati ili pokuputi i izbaciti napolje.
Dodatna digresija je da sredjene drzave medjusobno razmenjuju podatke o isplatama strancima na racune nerezidenata, posto si prilikom otvaranja istog morao da ostavis fotokopiju pasosa banci, pa se zna kojoj drzavi pripadas.
Shodno tome gradjani ozbiljnih drzava tesko mogu da izbegnu poreze i doprinose na taj nacin, to jest da ih ne prikazu u svojim godisnjim poreskim prijavama.
Vboki, zar stvarno teraju ljude da prijavljuju prihode ostvarene u inostranstvu? Ajde razumem da država u kojoj nekoj ostvari određenu zaradu traži to, ali po kom osnovu bi Srbija nekom tražila porez na pare koje on nije zaradio u Srbiji?
Zato što da to ne traži Srbija, tražila bi ta neka druga država 😊
Pričamo o nerezidentima.
Vboki, ako sam dobro razumeo, apropo dolaska firmi koje se bave poslom u toj branši (svima nam PayPal pri pada na pamet); on i kad dođe omogućeno će biti samo plaćanje putem njega, ne i primanje novca, jer taj deo još nismo regulisali. Zar ne?
Vboki, zar stvarno teraju ljude da prijavljuju prihode ostvarene u inostranstvu? Ajde razumem da država u kojoj nekoj ostvari određenu zaradu traži to, ali po kom osnovu bi Srbija nekom tražila porez na pare koje on nije zaradio u Srbiji?
Ovde je u citavoj raspravi doslo do mesanja tri teme, pa me i ne cudi da su se mnogi nacisto pogubili o cemu tacno pricamo.
Teme o kojima je pisano u prethodnim poslovima su sledece:
- legalizacija koriscenja inostranih finansijskih servisa za poslove platnog prometa za rezidente Republike Srbije
- poreski tretman prihoda na racunima nerezidenata
- dugorocna penziona stednja u dobrovoljne finansijske fondove u Republici Srbiji
Tvoje pitanje se odnosi na temu navedenu u drugom stavu, a moj odgovor je sledeci.
Republika Srbija to za sada ne trazi od svojih rezidenata, posto nam poreska uprava nije efikasna u naplati ni poreskih prihoda mnogo laksih za naplatu od navedenog.
Zakonskim propisima je predvidjeno da si prihode koji su ti uplaceni na racune nerezidenta u drugim drzavama duzan sam da prijavis i platis odgovarajuce poreske obaveze, tako da to sto te oni ne potesecaju/teraju da iste prijavis i plats, te ne amenestira pred zakonom, ako jednog dana rese da u navedenoj oblasti zavedu red.
Poreske obaveze generalno zastarevaju u roku od tri godine posle fiskalne godine u kojoj je poreska obaveza nastala, tako da mogu traziti porez sa kamatom za prihode u prosle tri godine pre tekuce u kojoj su se setili da pokrenu postupak.
Kod socijalnih doprinosa situacija je jos nepovoljnija posto oni ne zastarevaju, tako da njih mogu traziti sa sve kamatom i posle x godina.
Ozbiljne drzave itekako insistiraju na prijavi zarade ostvarene u inostranstvu, koje su isplacene na racune nerezidenta u drugim drzavama i placanju poreskih obaveza na osnovu istih.
Vboki, ako sam dobro razumeo, apropo dolaska firmi koje se bave poslom u toj branši (svima nam PayPal pri pada na pamet); on i kad dođe omogućeno će biti samo plaćanje putem njega, ne i primanje novca, jer taj deo još nismo regulisali. Zar ne?
Po navedenom predlogu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju dozvoljeno je i primanje novca preko medjunarodnih elektronskih servisa platnog prometa za rezidente Republike Srbije, uz uslov da taj novac na kraju zavrsi na racunu u domacim finansijskim institucijama.
Dali ce medjunarodni elektronski servisi platnog prometa, pa medju njima i PayPal, to odmah i omoguciti, zavisi od njihove poslovne politike i procene kako planiraju da udju na nase trziste.
Moje licno misljenje sto se PayPal-a tice je gledajuci njihov dolazak u ostale istocnoevropske drzave je da ce najverovatnije za omogucavanje i prijema novca preko njih, sacekati da se nase zakonodavstvo koje se tice poslovanja finansijskog sektora u potpunosti usaglase sa prvom, drugom, cetvrtom, sestom i osmom direktivom EU o osnivanju i poslovanju finansijskih institucija, radi uvodjenja i drugih finasijskih institucija u pravni sistem osim banaka, kao i regulisanja prekogranicnih transakcija gde se druge drzave EU ne posmatraju kao trece zemlje nego jedinstveno trziste.
Sve to posto su oni u EU registrovani kao banka u Luksemburgu i u drzavama koje su sve ovo usaglasile sa EU zakonodavstvom (clanice EU, Svajcarska, Norveska i Hrvatska) imaju generalno vrlo uprosceno poslovanje gde sve mogu da zavrse u tom svom prestavnistvu/banci u Luksemburgu bez potrebe da se bave svakom drzavom ponaosob, za trziste od oko 500 miliona potencijalnih klijenata, sto im mora se priznati prilicno smanjuje troskove poslovanja, a povecava zaradu.
Vlada Repblike Sribije je na svojoj sednici od 17.11.2012 godine usvojila navedeni prelog izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju i prosledila ga Skupstini Republike Srbije na usvajanje.
Planirano je da skupstina raspravlja o navedenom predlogu zakona u paketu sa predlozima ostalim devet finansijskih zakona (ogranicenje rokova placanja, otpis kamata na poreska dugovanja i reprogram poreskih dugova i tako dalje) kao i predlogom budzeta Republike Srbije za 2013 godinu.
Shodno tome se nadamo da ce isti i biti usvojen do kraja ove godine.
A je l’ predviđa neki zakon mogućnost da neko radi za stranu firmu od kuće? Na primer, neko sa servera u inostranstvu preuzme šta mu je potrebno za rad i kad završi posao uploaduje sve na taj server. Znač, ne mislim na ljude koji imaju kao neku svoju firmu na internetu, nego za fizička lica koje zapošljava neki strani poslodavac.
vboki wrote:
dozvoljeno je i primanje novca preko medjunarodnih elektronskih servisa platnog prometa za rezidente Republike Srbije, uz uslov da taj novac na kraju zavrsi na racunu u domacim finansijskim institucijama
Je l’ je to uslov da mora ili je to samo u slučaju da neko hoće da prebacuje taj novac u banku?
Šta ako neko preko nekog takvog servisa dobije neke pare i hoće da od tih para poruč neki proizvod iz inostranstva ili da plati nešto na Internetu? Ili ako bi neko hteo da dobije onu PayPal karticu da može pare sa PayPala da troši i u nekoj lokalnoj prodavnici ili da ih diže na bankomatu?
A je l’ predviđa neki zakon mogućnost da neko radi za stranu firmu od kuće? Na primer, neko sa servera u inostranstvu preuzme šta mu je potrebno za rad i kad završi posao uploaduje sve na taj server. Znač, ne mislim na ljude koji imaju kao neku svoju firmu na internetu, nego za fizička lica koje zapošljava neki strani poslodavac.
To ni jedan zakon ne zabranjuje izricito, tako da je onda podrazumevano da je dozvoljeno.
Citava problematika je u kom su odnosu poslodavac i angazovani sa drzavom/drzavama rezidentnosti jednog i drugog i ko je od njih duzan i koliliko kojoj od drzava da platati poreze na dohodak gradjana i doprinose za socijalna osiguranja.
