Postoje, postoji čak i mogućnost da uz par komandi u Terminalu napraviš NTFS volume da bude read/write. Međutim, za prebacivanje na Mac ti ne treba, NTFS particije se mogu čtati, ali se na njih ne može pisati.
I savet: ako baš svakodnevno ne prebacuješ nešto na PC sa Maca što je suviše veliko za particiju formatiranu u FAT (fajlovi veći od 2 GB, recimo) ili da bi prebacivao preko Dropboxa, nemoj da instaliraš ništa od tih drajvera.
Postoji načn da se u Snow Leopardu i Lionu (trebalo bi da važi i u Mountain Lionu) omogući nativno pisanje na NTFS volume, ali to moraš da radiš za svaki disk koji prikačš na mašinu posebno.
Ovako stoje stvari. Kupio sam externi HDD 1TB WD My Passport i na njega prekopirao sve sto mi treba od podataka sa PC-a koje cu prebaciti na iMac kada stigne. Kada prebacim te podatke ovaj externi HDD ce nastaviti da mi sluzi kao back up disk na kome cu cuvati i dalje sve ove podatke i dodavati nove. Dakle, najvise cu prebacivati podatke sa iMac-a na taj externi HDD, ali cu cesto stavljati i filmove ( 720p ~ 4GB ) i nosti kod devojke koja ima PC, tako da mi treba HDD koji moze da cita i PC, ne samo iMac…
Video sam u linku koji si postavio i program ‘Tuxera NTFS for Mac’. Kako se on pokazao, recimo u odnosu na ‘Paragon NTFS for Mac’?
Vidim da rade istu stvar, a, iskreno, za ‘Tuxera-u’ sam upravo nasao ‘narodnu’ verziju, a ‘Paragon NTFS for Mac 10’ jos uvek nema, a proslo je par meseci od kada je izasla ova verzija 10 koja podrzava Mountain Lion.
I jos jedna stvar… Zasto ne preporucujes instaliranje ovih programa?
Video sam u linku koji si postavio i program ‘Tuxera NTFS for Mac’. Kako se on pokazao, recimo u odnosu na ‘Paragon NTFS for Mac’?
I jos jedna stvar… Zasto ne preporucujes instaliranje ovih programa?
Stvar je u tome sto pojedini programi kod jednih rade a kod drugih ne rade(bas najbolje). I sto je prije svega stvar licnih afiniteta.
Npr. zasto komplikovano kad moze prosto. Meni to prosto nije pomoglo npr.
...ove app,ponekad znaju da uprskaju stvar ili da izazovu nestabilnost sistema.
I jos jedna stvar… Zasto ne preporucujes instaliranje ovih programa?
Nije to pitanje samo ovih programa, jer to u suštini i nisu programi već u ovom slučaju drajveri, iliti kernel ekstenzije, već svih sličnih. Razumem da fajlove veće od 2 GB svakodnevno prebacuješ sa Maca na PC, ali da nepotrebno opterećuješ sistem third-party kernel ekstenzijama zato što jednom mesečno to treba da uradiš mi je bez veze. A dešavalo se da ovi drajveri prave probleme.
Ostadoh dužan odgovor da li je Tuxera bolji. Ne znam, nikada nisam koristio ništa od ovakvog softvera.
Meni kada zatreba jednom u dve godine da pišem na NTFS particiju, uradim to iz virtuelne mašine, tj. prikačm disk, kažem da ga preuzme Windows u VMwareu i onda iskopiram fajlove.
Dao sam samo primer za HDD i prebacivanje fajlova na njega koje ce citati i PC racunari, ali ce mi sigurno doci i drugovi/drugarice sa njihovim flesh uredjajima sa kojih cu i citati i pisati na njih, a oni ‘naravno’ koriste PC i sve im je formatirano u NTFS.
Vidi ovako… poželjno bi bilo samo da koristiš onaj software koji radi sa ograničenim privilegijama, to jest software za čju instalaciju ti nisu potrebne administratorske privilegije i da ne instaliraš 3rd party kernel ekstenzije.
Nije OS X ‘osetljiviji’ od Windowsa ili Linuxa, pa da je to neki razlog, nego jednostavno iz predostrožnosti.
Na primer, ako neki 3rd party software ima neki ozbiljan bug ili propust, a ti mu daš administratorske privilegije, onda rizikuješ da ti taj 3rd party software ugrozi ostatak sistema jer ako si mu dao administratorske privilegije to znač da ima pristup i sistemskim fajlovima. Isto važi i za Windows i za Linux, ali na Windowsu i Linuxu instaliranje aplikacija uglavnom ide ‘u paketu’ sa davanjem administratorskih privilegija, pa su korisnici Windowsa i Linuxa uglavnom i ‘naviknuti’ da ih tek tako daju pri instalaciji, plus što korisnici Windowsa i Linuxa često i ne mogu da izbegnu instaliranje nekih 3rd party drajvera (drajvera koji nisu od iste firme koja pravi OS) jer im OS nije od iste firme koja proizvodi taj računar, dok Mac ide u paketu sa OS-om od iste firme koja proizvodi računar na kojem taj OS radi.
Na Mac većina programa uopšte ne traži administratorske privilegije, niti imaju neki installer, nego ih samo staviš negde na hard disk i kad pokreneš program on radi sa ograničenim privilegijama (ne može da ti čačka po sistemskim fajlovima). Zbog toga na Macu baš i nije toliko uobičajeno davati administratorske privilegije nekoj aplikaciji, osim kad se radi System Update. Takođe nije uobičajeno ni da instaliramo neke 3rd party drajvere.
Znač, kao što verovatno paziš kome daješ ključeve od stana, tako bi trebalo da paziš i kojem programu daješ administratorske privilegije jer davanje administratorskih privilegija znač davanje pristupa celom sistemu.
Možda će nekom Windows korisniku takva predostrožnost da zvuč kao preterivanje, ali najbolji načn za zaštitu sistema je da jednostavno ne daješ administratorske privilegije onome što ti nije neophodno.
Dobro… Izvini sad na mozda glupom pitanju ali… Treba da izbegavam da instaliram bilo koji software koji pri instalaciji trazi da unesem sifru ako sam dobro razumeo?
Znam, kada sam instalirao Snow Leopard na VMWare u Windows-u, da u 80% slucajeva kada sam instalirao aplikacije, u nekom od koraka (najcesce na poslednjem, pred pocetak instalacije) mi je trazena sifra…
Dobro… Izvini sad na mozda glupom pitanju ali… Treba da izbegavam da instaliram bilo koji software koji pri instalaciji trazi da unesem sifru ako sam dobro razumeo?
Nisi dobro razumeo, kod instalacije nekog programa ili kopiranja u Applications folder OS te pita za administratorski password jer je taj folder zaštićen tako da samo korisnici sa administratorski privilegijama mogua upisuju u njega. Međutim, kada startuješ tu istu aplikaciju kao standardni user, sve što ta aplikacija proba da radi sa sistemom ima iste privilegije kao i taj user.
Zato se preporučuje da se ne koristi admin user, tj. onaj user koji si prvo kreirao kod instalacije sistema, već da odmah po instalaciji napraviš korisnika sa standardnim privilegijama koji će biti tvoj default user, a da se kao admin korisnik loguješ smo kada je to neophodno.
Aha… E pa vidite, ni to nisam znao… Znaci Administratorski nalog koristim da bih instalirao aplikacije i menjao podesavanja u System preferences, a onda odem u obican user nalog kada sve ovo obavim i radim normalno sa tim aplikacijama…
da izbegavam da instaliram bilo koji software koji pri instalaciji trazi da unesem sifru ako sam dobro razumeo?
Ne bilo koji… samo izbegavaj 3rd party software koji pri pokretanju traži povišene privilegije ili ako se instalira kroz neki installer (znač, ne samo kopiranjem u Applications forlder i slično); osim ako nisi siguran da za vreme instalacije ne dira sistemske fajlove i da mu ne ostaju povišene privilegije nakon instalacije. Čak je i 3rd party software velikih i poznatih firmi poput Jave poželjno izbegavati ako traže povišene prvilegije jer si valjda naišao na vest da su skoro otkrili neke propuste u Javi i da je Apple ubrzo blokirao Javu dok Java ne ispravi svoje propuste.
VortexMK wrote:
kada sam instalirao Snow Leopard na VMWare u Windows-u, da u 80% slucajeva kada sam instalirao aplikacije, u nekom od koraka (najcesce na poslednjem, pred pocetak instalacije) mi je trazena sifra…
Zavisi šta instaliraš... ako si ti uglavnom instalirao neke Microsoftove programe, velike pakete programa poput Adobe paketa i slične programe, oni uglavnom idu kroz neki installer… ali takvi programi nisu većina. Programi koji ne dolaze u paketu sa još razmim programima i dodatcima obično ne traže instalaciju, to jest samo ih izvučeš iz .dmg ili raspakuješ .zip arhivu u koju su bili zapakovani i rade bez šifre.
E sad… ako ne koristiš korisnički nalog koji je napravljen pri instalaciji, nego si napravio drugi sa manjim privilegijama, onda će da ti iskoč ono prozorče da se prijaviš kao admin ako hoćeš da staviš nešto u glavni Applications folder, pošto taj folder zahteva da budeš admin da bi kopirao nešto u njega… al’ većina programa će da radi i ako nisu u tom glavnom Applications folderu. Taj folder je samo zaštićen da ne bi mogao neki korisnik sa manjim privilegijama da pobriše aplikacije koje dolaze uz OS i da ne ubacuje nešto bezveze tamo, ali svi korisnici mogu da mu pristupe ako samo hoće da pokrenu neki program odatle.
Mada čak i kada koristiš OS X kao prvi korisnik (korisnik čji je korisnički nalog napravljen pri instalaciji); ti opet nemaš neograničene privilegije (nemaš onolike privilegije kao root što ima); osim kada ih zatražiš (to se radi tako što se ispred komande u Terminalu napiše sudo) i šifrom potvrdiš da si to ti (to nemoj da radiš ako nisi siguran da tačno znaš šta nameravaš, šta koja komanda radi i šta će da se desi ako nešto menjaš po sistemskim fajlovima); tako da neki program koji pokrećeš bez šifre opet ne može da ti urniše sistem… ali u glavni Applications folder i Library folder možeš da pišeš i program koji ti pokrećeš kao prvi korisnik isto može da piše i briše tamo… tako da bi mogao da pobrišeš sve programe (osim onih sistemskih) i podešavanja (osim podešavanja sistema) i bez šifre kao prvi korisnik… pa je zato preporučljivo da ako nisi iskusan korisnik i ako ne paziš dovoljno da ipak napraviš korisnički nalog sa manjim privilegijama koji će da ti služi za svakodnevnu upotrebu, kao što je madamov pomenuo.
Aha… E pa vidite, ni to nisam znao… Znaci Administratorski nalog koristim da bih instalirao aplikacije i menjao podesavanja u System preferences, a onda odem u obican user nalog kada sve ovo obavim i radim normalno sa tim aplikacijama…
Ne moraš čak ni da se izloguješ, kada god je to potrebno dobićeš dijalog da uneseš username i password admin korisnika.
Neke stvari ne možeš da uradiš a da nisi ulogovan kao admin, recimo pominjanu ‘sudo’ komandu iz Terminala, jer ne-admin korisnicima to nije dozvoljeno (ima načna da se bilo koji user upiše u tzv. sudoers fajl ako te baš nervira ili ti često treba); to možeš da rešiš Fast User switchingom.
Koristim i Ubuntu 12.10 vec par meseci (pored Windows-a) i vidim da fakticki stvari funkcionisu slicno, samo sto tamo nikada nisam pravio obicne user naloge nego sam stalno admin, a kada treba nesto kao root da uradim - kucam sudo [komanda] , ukucam sifru posle toga i to je to… Ali to radim samo kada znam sta radim.
Pa na Ubuntu ti ne možeš da instaliraš programe ako nemaš prava da koristiš sudo, niti možeš samo za određenu akciju da se na jednostavan načn prijaviš kao drugi korisnik kao što može na OS X i na Windows, a da se prethodno nisi izlogovao. Tako da na Ubuntu, kolko ja znam, ne možeš da imaš korisnika sa ograničenim privilegijama koji može da instalira sitne programe samo za sebe, a da mu ne omogućiš da koristi sudo i sve što ide uz sudo (al’ onda više ne bi imao ograničene privilegije).
Zbog toga Ubuntu baš i nije praktičan ako računar koristi više osoba koje bi da same sebi instaliraju šta hoće… jedino ako imaju jednog admina koji svima određuje šta smeju, a šta ne smeju da rade i da bez njega ne mogu ništa… ili da svi budu admini koji jedni drugima mogu da kopaju po fajlovima.
Na OS X možeš da pustiš korisnike sa ograničenim privilegijama da instaliraju sitne programe samo na svoj korisnički nalog, ali da ne mogu da čačkaju sistemske fajlove, da ne mogu da instaliraju drajvere i da ne mogu da instaliraju nešto na tuđi korisnički nalog…. tako da ne moraš da brineš previše da li će, na primer, neko od ukućana da ti urniše sistem ako mu napraviš poseban korisnički nalog i pustiš ga da instalira programe jer ako si mu ograničo privilegije on jedino može da briše/menja ono što je njegovo.
samo izbegavaj 3rd party software koji pri pokretanju traži povišene privilegije ili ako se instalira kroz neki installer (znač, ne samo kopiranjem u Applications forlder i slično); osim ako nisi siguran da za vreme instalacije ne dira sistemske fajlove i da mu ne ostaju povišene privilegije nakon instalacije. Čak je i 3rd party software velikih i poznatih firmi poput Jave poželjno izbegavati ako traže povišene prvilegije jer si valjda naišao na vest da su skoro otkrili neke propuste u Javi i da je Apple ubrzo blokirao Javu dok Java ne ispravi svoje propuste.
Ne razumem bas kako to ‘software trazi povisene privilegije’ i kako mogu da ostanu programu ‘povisene privilegije nakon instalacije’? Kako ja to mogu da proverim?
Za problem sa Javom sam cuo i on je prisutan bio na svim platformama… Mada je to sada u verziji 7u11 i naradnim ispravljeno.
indijanac wrote:
Zavisi šta instaliraš... ako si ti uglavnom instalirao neke Microsoftove programe, velike pakete programa poput Adobe paketa i slične programe, oni uglavnom idu kroz neki installer… ali takvi programi nisu većina. Programi koji ne dolaze u paketu sa još razmim programima i dodatcima obično ne traže instalaciju, to jest samo ih izvučeš iz .dmg ili raspakuješ .zip arhivu u koju su bili zapakovani i rade bez šifre.
Bavim se inace Web developmentom (HTML, CSS, JavaScript, jQuery, Ajax, PHP, MySQL) i koristim programe iz Adobe paketa (Photoshop, Illustrator, Dreamweaver, Acrobat Reader); Microsoft Office paket i naravno XAMPP.
indijanac wrote:
Mada čak i kada koristiš OS X kao prvi korisnik (korisnik čji je korisnički nalog napravljen pri instalaciji); ti opet nemaš neograničene privilegije (nemaš onolike privilegije kao root što ima); osim kada ih zatražiš (to se radi tako što se ispred komande u Terminalu napiše sudo) i šifrom potvrdiš da si to ti (to nemoj da radiš ako nisi siguran da tačno znaš šta nameravaš, šta koja komanda radi i šta će da se desi ako nešto menjaš po sistemskim fajlovima); tako da neki program koji pokrećeš bez šifre opet ne može da ti urniše sistem… ali u glavni Applications folder i Library folder možeš da pišeš i program koji ti pokrećeš kao prvi korisnik isto može da piše i briše tamo… tako da bi mogao da pobrišeš sve programe (osim onih sistemskih) i podešavanja (osim podešavanja sistema) i bez šifre kao prvi korisnik… pa je zato preporučljivo da ako nisi iskusan korisnik i ako ne paziš dovoljno da ipak napraviš korisnički nalog sa manjim privilegijama koji će da ti služi za svakodnevnu upotrebu, kao što je madamov pomenuo.
Pazi… Bavim se kompjuterima nekih 14 godina. Jeste da sam sve vreme koristio najvise Windows (i u zadnje vreme Linux) i da u Mac OS X-u jesam na neki nacin pocetnik, ali nisam nikako totalni pocetnik i da ne znam sta radim. Samo se raspitujem sto detaljnije kakve su razlike u funkcionisanju Windowsa i Mac OS X-a, tj. da prilagodim malo i nacin razmisljanja koji se ustalio debelo za ovih 14 godina.
