dusanx wrote:

- Otvaranje privatnog racuna van zemlje je krivicno delo ukoliko ga ne otvara gastarbajter. Status se dobija jako komplikovano, ne treba samo boravisna dozvola te zemlje nego i godinu dana boravka tamo. Naravno da nemacka ili dalje zemlje tesko mogu da se provere ali pouzdano znam da domaci povremeno naprave cistku po madjarskim bankama a koga nadju nije dobro.

Hm, recimo ja sam bogat, imam boravišnu dozvolu iliti vizu, imam kuću u Sen Tropeu za koju moram da plaćam dažbine i poreze, otvaram nerezidentni račun sa koga ću to da plaćam, to ne bi smelo da bude krivično delo. Pogotovo baš briga tu zemlju u kojoj otvaram račun odakle sam, nije krivično delo po Mađarskim zakonima otvoriti račun u Mađarskoj ako si nerezident, čsto sumjam.

A to kako naši prave čstke, ne znam otkud im pravo, ne prijavi nas valjda sve kao krijumčare droge pa da kopaju po našim računima. Tj., ne bi smelo da se desi scenario u kome oni kažu ‘dajte nam spisak svih srpskih državaljana koji imaju računa u mađarskim bankama’, to je kršenje prava i to ne sme da se radi. Međutim, situacija u kojoj oni sumnjaju da je Pera Perić narko diler i da ima račun u Mađarskoj i u kojoj oni mađarskim organima kažu ‘proverite nam da li Pera Perić ima račun u nekoj mađarskoj banci’ sasvim legalna.

madamov wrote:

dusanx wrote:

- Otvaranje privatnog racuna van zemlje je krivicno delo ukoliko ga ne otvara gastarbajter. Status se dobija jako komplikovano, ne treba samo boravisna dozvola te zemlje nego i godinu dana boravka tamo. Naravno da nemacka ili dalje zemlje tesko mogu da se provere ali pouzdano znam da domaci povremeno naprave cistku po madjarskim bankama a koga nadju nije dobro.

Hm, recimo ja sam bogat, imam boravišnu dozvolu iliti vizu, imam kuću u Sen Tropeu za koju moram da plaćam dažbine i poreze, otvaram nerezidentni račun sa koga ću to da plaćam, to ne bi smelo da bude krivično delo. Pogotovo baš briga tu zemlju u kojoj otvaram račun odakle sam, nije krivično delo po Mađarskim zakonima otvoriti račun u Mađarskoj ako si nerezident, čsto sumjam.

A to kako naši prave čstke, ne znam otkud im pravo, ne prijavi nas valjda sve kao krijumčare droge pa da kopaju po našim računima. Tj., ne bi smelo da se desi scenario u kome oni kažu ‘dajte nam spisak svih srpskih državaljana koji imaju računa u mađarskim bankama’, to je kršenje prava i to ne sme da se radi. Međutim, situacija u kojoj oni sumnjaju da je Pera Perić narko diler i da ima račun u Mađarskoj i u kojoj oni mađarskim organima kažu ‘proverite nam da li Pera Perić ima račun u nekoj mađarskoj banci’ sasvim legalna.

Ne, pricam iskljucivo krivicno iz ugla domacih zakona. Mogu da iskopam tacan naziv zakona ako treba. Nerezidentan racun stranu zemlju ne zanima, njima lepo da njihova banka uzme proviziju i dalje ih ne zanima.

Desilo se pre 3-5 godina ako se ne varam to u HU. Trazili i dobili spisak svih nerezidentnih racuna sa vlasnicima iz srbije, ne znam da li za odredjene ili za sve banke ali znam da je bilo nezgodno koga su uparili sa adresom ovde. Potpuno je suludo i ne znam sta je bio izgovor ali posto je nerezidentni racun nelegalan mozda je i to dovoljan razlog.

Jeb’o matere, ne mož’ pošten pos’o da radiš odavde.
A da ja otvorim račun na sinovca u NL od 9 meseci, pa da plaćam porez na sav njegov doprinos? :D

Samo da proverim je l’ mi ispravna računica: da bi se bilo na nuli, potrebno je godišnje prodati ~180 aplikacija po $0.99 (30% apple-u pa još 20% državi ako se dižu devize u dinarima).
Deluje blago zastrašujuće, ali je utešno da je to približno 1 na svakih 500,000 iOS uređaja.

Možda može pomoći dvojno državljanstvo 😊

Onda je pitanje da li se gleda po mestu boravka, jer i tada onaj ko živi u Srbiji možda potpada pod taj zakon o računima vani.

Nema veze državljanstvo, ne možeš da imaš prijavljen boravak na dva mesta istovremeno, a po boravku se gleda kome si dužan za porez. Osim kod Amera, kod njih si uvek njima dužan, osim kada imaju međudržavne ugovore sa određenim zemljama o sprečavanju duplog oporezivanja.

Dachaz wrote:

Jeb’o matere, ne mož’ pošten pos’o da radiš odavde.
A da ja otvorim račun na sinovca u NL od 9 meseci, pa da plaćam porez na sav njegov doprinos? :D

Da. Ja nemam rodjake na koje bih otvorio racun a to je daleko najjednostavnija i najisplativija varijanta. Ovo ozbiljno nudim: ako sinovac hoce da prodaje i moje programe pokrivam jos 10% preko svih troskova.

Samo da proverim je l’ mi ispravna računica: da bi se bilo na nuli, potrebno je godišnje prodati ~180 aplikacija po $0.99 (30% apple-u pa još 20% državi ako se dižu devize u dinarima).
Deluje blago zastrašujuće, ali je utešno da je to približno 1 na svakih 500,000 iOS uređaja.

Mislim da ne. Na to ide jos 50-ak posto socijalnog i jos neceg (ako radis kao honorarac i nemas drugo zanimanje); mogu da iskopam sta je ako treba al znam da ima. Ako ti je dodatan honorar a vec si zaposlen mislim da ide do 40%. Tih 20% ti ulazi u onih ‘up to 70%’ koje sam pomenuo. Ako je firma ili agencija onda su i problemi drugi—pravdanje sto si digao pare i veliki porez ako si digao ‘nako’.

Nazalost ne postoji povoljna varijanta kod nas, apple uzme 30% a drzava jos 70% od ostatka ili manje ali komplikovanije ako si firma.

Sto ce reci ja sam se davno uzdao u tvog sinovca i svuda pricam da ce od njega da bude nesto 😉

Mario wrote:

Možda može pomoći dvojno državljanstvo 😊

Onda je pitanje da li se gleda po mestu boravka, jer i tada onaj ko živi u Srbiji možda potpada pod taj zakon o računima vani.

Zakon o deviznom poslovanju:

(1) Rezidenti su:
1)

Možda ima neka caka u tome da registrujete firmu (d.o.o.); koje onda može da se registruje za spoljnu trgovinu kako bi mogla da naplaćuje iz inostranstva, a bez ijednog zaposlenog. To će minimizariti troškove na jednokratnih 250 evra plus neka sića za osnivanje, jedno 120-150 evra godišnje za knjigovođu (završni računa mora da se pravi). Ostalih troškova takoreći nema u tom slučaju, jer ne morate da plaćate doprinose.

Samo se bojim kako će se onda podizati taj keš kada nema zaposlenog da ga pošaljete na (fiktivan) službeni put? Tj. kako u jednačni ‘poslao sam radnika na službeni put’ samo službeni put bude fiktivan, a radnik pravi? Možete doduše da sa samim sobom potpišete honorarni ugovor, pa platite nekih 40% doprinosa, sačekate godinu dana pa podignete dobit (platite onih 20%).

Ja imam firmu (radnju kako se to po zakonu zove) placam pausalno porez i nemam ama bash nikakvih problema da poslujem sa inostranstvom. Dakle, nije potrebno registrovati preduzece (d.o.o.).

Vazno je samo da se za svaki posao ima ugovor i naravno emituje faktura jer na osnovu tih dokumenata imate pokrice zasto i od koga su legle pare. Dakle sve je legalno.

E sad, u slucaju Apple-a, ugovor da kazemo da postoji jer je to onaj Agreement sa kojim se slazete sa uslovima poslovanja trt-mrt. Ali ne znam kako bi islo to sa fakturama… pretpostavljam da Apple-u ne trebaju fakture da bi placao firmama… 😊

Sto se tice naplate za usluge iz inostranstva kao fizicko lice ako se ne varam nema nikakvih ogranicenja. Jedino je bitno da ako na licnom racunu premasite odredjenu svotu (mislim da je rec o 2 miliona dinara) onda morate da prijavite za oporezivanje do te svote vozi misko.

Ja nisam licno imao iskustva, ali drugar redovno dobija pare preko moneybookersa i iz banke ga ni ne pitaju odakle mu pare jer nije rec o milijardama vec nekoliko stotina eura to jest dolara! 😊

Kada pare dolaze VAN drzave onda drzava NEMA PRAVA da trazi poreze za doprinose, socijalno, penziono i sta ti ja znam. Isto vazi i kada se roba izvozi tako da uvoznik ne placa nikakav porez NASOJ drzavi, vec samo svojoj!

dusanx wrote:

Dachaz wrote:

Samo da proverim je l’ mi ispravna računica: da bi se bilo na nuli, potrebno je godišnje prodati ~180 aplikacija po $0.99 (30% apple-u pa još 20% državi ako se dižu devize u dinarima).
Deluje blago zastrašujuće, ali je utešno da je to približno 1 na svakih 500,000 iOS uređaja.

Mislim da ne. Na to ide jos 50-ak posto socijalnog i jos neceg (ako radis kao honorarac i nemas drugo zanimanje); mogu da iskopam sta je ako treba al znam da ima. Ako ti je dodatan honorar a vec si zaposlen mislim da ide do 40%. Tih 20% ti ulazi u onih ‘up to 70%’ koje sam pomenuo. Ako je firma ili agencija onda su i problemi drugi—pravdanje sto si digao pare i veliki porez ako si digao ‘nako’.

Mislim da Dača računa za onih $99 koje godišnje moraš da daš Appleu za registraciju.

Koga ne interesuje komplikovana priča oko funkcionisanja jednog d.o.o. po ovom (i po drugim pitanjima) pitanju, neka preskoč poruku:

1) da biste osnovali d.o.o. dovoljno vam je najviše nekih 500 evra, 250 za osnivački kapital, 50 ili 100 koliko će da vam uzme agencija ili advokat koji vam osniva firmu, oko 20 evra da napravite pečat i ostatak za ostale eventualnosti i takse

2) da biste se bavili spoljnom trgovinom, otvarate devizni račun kod neke od banaka (ne nužno kod iste u kojoj ste otvorili dinarski, ali je zgodno); dinarski ste bili u obavezi da otvorite kod otvaranja firme, štaviše to je prva stvar koju i radite: otvarate račun i uplaćujete osnivački kapital u dinarskoj protivvrednosti, posle te pare možete odmah da podignete, potrošite ... Devizni račun niste dužni da otvorite, ali će vam biti potreban

3) Zaposlite sami sebe u firmi. Minimalac je sada skoro 17000 dinara, tako da ćete doprinose plaćati na taj iznos, ja ću vam ovde davati primer za moju platu od 20000 jer za to imam tačne iznose, pa vi računajte procente.

Doprinose za prethodni mesec treba da platite najkasnije do kraja tekućeg (dakle, na novembarsku paltu do kraja decembra); overene obrasce nosite sledećeg meseca do 05. ili 06.-og u mesecu u svoju upravu prihoda u zavisnosti od opštine na kojoj je firma (dakle, do 06. januara pošto 01.01.2011. pada za vikend, onda časte jedan dan). Doprinose morate da pustite na vreme, bez obzira da li ste radniku isplatili platu ili ne. Dakle, ja sebi na račun u Societeu ne moram da pustim tih 20000, ali moram da platim sve doprinose upravi prihoda Savski venac. Dakle, u mom slučaju to izgleda ovako svakog meseca na osnovu 20000 neto plate, a procenti doprinosa se izračunavaju u odnosu na bruto platu:

[li]Porez na zarade 12% - 2503,00 dinara, imajte u vidu da ovde ide olakšica koja se može promeniti svakog meseca, umanjuje se osnovica a određeni iznos, trenutno je to 6554,00 dinara, tako da se umesto na 27410,00 dinara koliko je meni bruto plata, ovaj porez obračunava na 20856,00 dinara[/li]
[li]11% na teret poslodavca za PIO je 3015,00 dinara - ovo nema olakšice, ide 11% od bruto plate[/li]
[li]11% na teret radnika za PIO je 3015,00 dinara[/li]
[li]6,15% na teret poslodavca za zdravstvo je 1686,00 dinara[/li]
[li]6,15% na teret radnika za zdravstvo je 1686,00 dinara[/li]
[li]0,75% na teret poslodavca za nezaposlenost je 206,00 dinara[/li]
[li]0,75% na teret radnika za nezaposlenost je 206,00 dinara[/li]

Tako da mene da košta svakog meseca 32317,00 dinara da sebi pustim platu od 20000,00 dinara iliti kada ne bih puštao sebi platu, svakog meseca ipak moram da platim 12317,00 dinara, ugrubo nekih 62% od neto plate. Otprilike tu negde bi vas koštalo mesečno i da ste paušalac (agencija, SZR, i slično).

Ako nemate zaposlenog, a pravite ugovor o delu, onda se ne plaćaju jedni od dva doprinosa (plaća se samo na teret radnika, a ne i na teret poslodavca, ili obrnuto) i ne plaćate svakog meseca, već u trenutku kada isplaćujete honorar.

Post edited by: madamov, at: 2010/12/20 15:58

drNele wrote:

Sto se tice naplate za usluge iz inostranstva kao fizicko lice ako se ne varam nema nikakvih ogranicenja. Jedino je bitno da ako na licnom racunu premasite odredjenu svotu (mislim da je rec o 2 miliona dinara) onda morate da prijavite za oporezivanje do te svote vozi misko.

Ovo ako mozemo da dokazemo menja citavu pricu iz osnova. Da li imas dokument (zakon) koji definise ili bar ideju gde da gledam/koga da pitam.

Ja nisam licno imao iskustva, ali drugar redovno dobija pare preko moneybookersa i iz banke ga ni ne pitaju odakle mu pare jer nije rec o milijardama vec nekoliko stotina eura to jest dolara! 😊

Mislim da nije obaveza banke da se bavi porezom, to je opsta zabuna kod nas. Banka ima obavezu da prijavi sumnjive transakcije a to je horor tema za sebe. Hocu da kazem ako banka ne pita to ne znaci da nema poreza.

Kada pare dolaze VAN drzave onda drzava NEMA PRAVA da trazi poreze za doprinose, socijalno, penziono i sta ti ja znam. Isto vazi i kada se roba izvozi tako da uvoznik ne placa nikakav porez NASOJ drzavi, vec samo svojoj!

Isto pitanje, zvuci odlicno ali mi treba na sta se pozivas? Ako je tako mora da je negde definisano ili bar da se eksplicitno ne tvrdi drugacije u nekom od zakona.

drNele wrote:

Ja imam firmu (radnju kako se to po zakonu zove) placam pausalno porez i nemam ama bash nikakvih problema da poslujem sa inostranstvom. Dakle, nije potrebno registrovati preduzece (d.o.o.).

Eto potvrde da može i agencija, tj. SZR, tj. paušalac,  sada da se registruje za spoljnu trgovinu.

Vazno je samo da se za svaki posao ima ugovor i naravno emituje faktura jer na osnovu tih dokumenata imate pokrice zasto i od koga su legle pare. Dakle sve je legalno.

E sad, u slucaju Apple-a, ugovor da kazemo da postoji jer je to onaj Agreement sa kojim se slazete sa uslovima poslovanja trt-mrt. Ali ne znam kako bi islo to sa fakturama… pretpostavljam da Apple-u ne trebaju fakture da bi placao firmama… 😊

Agreement nije ugovor, to se kod nas zove Sporazum i nema snagu Ugovora u našem pravnom sistemu (u anglosaksonskom ima). Ne verujem da bi naši to priznali, verovatno bi ti za svaku fakturu tražili Ugovor.

Sto se tice naplate za usluge iz inostranstva kao fizicko lice ako se ne varam nema nikakvih ogranicenja. Jedino je bitno da ako na licnom racunu premasite odredjenu svotu (mislim da je rec o 2 miliona dinara) onda morate da prijavite za oporezivanje do te svote vozi misko.

To nema veze sa naplatom iz inostranstva, već sa porezom na prihod građana, objaviće osnovicu uskoro za ovu godinu. Uglavnom je do sada bilo da ko ima platu veću od 1100 evra na granici je da plaća taj porez, a u ukupan iznos ulazi sve što si naplatio (plata, honorari, devizne uplate,...).

Ja nisam licno imao iskustva, ali drugar redovno dobija pare preko moneybookersa i iz banke ga ni ne pitaju odakle mu pare jer nije rec o milijardama vec nekoliko stotina eura to jest dolara! 😊

Ovo očgledno zavisi od banke do banke. Kao što rekoh, Societe mi to do prošle godine nije tražio. Intesa je mom drugu uvek tražila.

Kada pare dolaze VAN drzave onda drzava NEMA PRAVA da trazi poreze za doprinose, socijalno, penziono i sta ti ja znam. Isto vazi i kada se roba izvozi tako da uvoznik ne placa nikakav porez NASOJ drzavi, vec samo svojoj!

Netačno. Plaćanje poreza i naplata iz inostranstva nemaju veze sa tim porezima i doprinosima, već sa PDV-om i, ako firma ima dobit, sa porezom na dobit na kraju godine.

Što se PDV-a tiče, PDV na izvoz robe se ne plaća. Plaća se na izvoz usluga, ali tu postoji član Zakona o PDV-u na koji se svi mi outsorseri pozivamo, a odnosi se na mesto izvršenja usluge: ako je usluga izvršena u inostranstvu, ne plaća se PDV, iako će pare da legnu u Srbiju. Onda se tu pominju neki elektronski oblici, uglavnom ja sam kao kreten PDV plaćao prve dve godine mog outsorsovanja. Sada ne plaćam, imam mišljenje MInistarstva Finansija na tu temu koja je bukvaln prepisan moj slučaj, samo se zamen nazivi firmi i zemlja. Ukratko, fakturišem ‘technical consulting on software projects’, pošto uploadujem to što uraim, računa se da radim na serveru u Francuskoj, pa je mesto izvršenja usluge Pariz.

E sad, kako bi se tretirala prodaja aplikacije na AppStoreu: kao roba ili usluga, ne znam. Logično je da je roba (to ipak jeste proizvod); ali mislim da biste onda rodili mečku oko papirologije ovde. Trebalo bi da pitamo Popa kako on izvozi Macole, tj. šta je morao da uradi. Problem je što vi nemate fizički izlaz kao Pop sa Macolom, trebalo bi ga ‘papirološki’ napraviti.

dusanx wrote:

drNele wrote:

Sto se tice naplate za usluge iz inostranstva kao fizicko lice ako se ne varam nema nikakvih ogranicenja. Jedino je bitno da ako na licnom racunu premasite odredjenu svotu (mislim da je rec o 2 miliona dinara) onda morate da prijavite za oporezivanje do te svote vozi misko.

Ovo ako mozemo da dokazemo menja citavu pricu iz osnova. Da li imas dokument (zakon) koji definise ili bar ideju gde da gledam/koga da pitam.

Naravno da se nema ograničenja, neće tebi banka zaračunavati porez. Međutim, ima pravo da te pita o poreklu. Kao što rekoh, ja sam primio par hiljada evra na privatni račun tokom dve godine bez problema, da bi me prošle za sto evra zvali i pitali šta je, i onda su morali da zavedu da je ‘humanitarna pomoć’.

Inače, kao pravno lice kada primate devize na račun imate 48 sati od kada su pare legle da se izjasnite po kom osnovu su naplaćene (neka šifra, borj u deleovodniku, broj fakture); inače vam se pare automatski konvertuju u dinare i uplaćuju na tekući račun.

Post edited by: madamov, at: 2010/12/20 16:25

Horror.
Nego, aleck, otkrij nam tajnu uspeha - kako si ti rešio ove probleme?

madamov wrote:

dusanx wrote:

drNele wrote:

Sto se tice naplate za usluge iz inostranstva kao fizicko lice ako se ne varam nema nikakvih ogranicenja. Jedino je bitno da ako na licnom racunu premasite odredjenu svotu (mislim da je rec o 2 miliona dinara) onda morate da prijavite za oporezivanje do te svote vozi misko.

Ovo ako mozemo da dokazemo menja citavu pricu iz osnova. Da li imas dokument (zakon) koji definise ili bar ideju gde da gledam/koga da pitam.

Naravno da se nema ograničenja, neće tebi banka zaračunavati porez.

Ok, ajde da pojednostavimo pricu posto pricamo istu stvar a zvuci razlicito.

- Nezaposlen programer resi da radi odavde, otvori appledev nalog
- Otvori racun u domacoj banci na koji bi apple placao
- Novci krenu da stizu
- Da li ovo moze legalno a da nije registrovana radnja/firma?
- Sta se od dazbina/troskova placa drzavi pre dva miliona il kolko god limita?
- Sta se placa kada se predje limit?

Po onome sto ja znam to izadje do 70%, bilo bi odlicno da moze manje ali me zanima na osnovu cega.

I najvaznije pitanje: da li je i ko nadlezan da da pouzdane informacije o ovome? Uprava prihoda? Minstarstvo finansija? Knjigovodja ako je zmaj?