Pa kada smo (sam) već proširili temu… Ono što sam hteo da kažem je da je cela ta ekipa sa B92 bloga (ili ‘bloga’) izgleda pogrešno shvatila značenje svega toga. U vreme kada je cela stvar pokrenuta (2006. a cocoa će me ispraviti ako grešim, jer je u pokretanju, kako sam kaže, učestvovao) blogovanje je u Srbiji bilo praktično nepoznato van računarskih geek krugova. Pretpostavljam da su pokretač budućim učesnicima loše objasnili o čemu se tu radi, te su ovi shvatili da je to mesto gde će oni objavljivati svoje tekstove namenjene drugim ljudima koji rade to isto, a ne svima koji su zainteresovani da pročtaju (i komentarišu). Verovatno su ih još dodatno napalili da je to sada jako cool (‘to je sada in na Internetu…’); pa su ovu počeli rabiti reč do i preko granice dobrog ukusa. I tako su stvorili svojevrsan kanal za međusobnu komunikaciju, što nije svrha bloga (složiće te se).
Naravno, niko ne sprečava nikoga da tamo čta, sve je slobodno i otvoreno, ali kako shvatiti to da se mnogi u svojim tekstovima obraćaju drugim ‘blogerima’, kao da samo sa njima komuniciraju? Upravo je pomenuta Biljana primer onih koji su to naročto napadno radili, a koje sam pomenuo ranije. Tako su joj tesktovi počnjali sa ‘Dragi blogeri’, i slično, a završavali se sa ‘Vaša blogerka Biljana’. Drugi su (manje/više) sledili taj šablon, te je to počelo da me nervira (bez obzira koliko mi se eventualno tekstovi Biljane i drugih sviđali); pa sam prestao da ih čtam.
A oni i dalje izgleda ne kapiraju poentu, ili je taj načn međusobne komunikacije ‘blogera’ zaista postao jedina svrha B92 bloga. Evo, čtava ova priča me inspirisala da ga ponovo posetim posle mnogo vremena i da baš nađem neki Bojanin tekst. Njen zadnji tekst se završava rečma:
‘[primedba milke]... ovde ide neki URL, ali ne kao link, nego čst tekst…[/primedba milke]
(izvinjavam se blogerima, linkovi mi i dalje ne rade iako sam promenila pretraživače, razne)’
Dakle, ‘blogeri’ izvinite, a vi ostali… Šta uopšte radite ovde?!
