Od prvog januara je stupio na snagu zakon koji kaže da na svu tehničku robu mora biti 2 godine garancije.
Bilo bi lepo da nam ovde neko iz Macole (Peđa, Pop?) keže kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. U smislu cena (a i njihovog odnosa sa Apple-om); pošto Apple standardno daje 1 godinu, a preko toga je samo Apple Care. Na koji načn će se te 2 godine ispoštovati?
Em to što si naveo u trećem pasusu, em koliko sam razumeo tu ni neće biti zagarantovano dve godine garancije, nego nešto tipa: do 30 dana možeš da ga vratiš bez obrazloženja, godinu dana su dužni da ti popravljaju mašinu kao da je iz radnje izašla pokvarena, a druge godine su dužni da poprave o svom trošku ali si ti dužan da dokažeš da nisi sam skenjao mašinu.
Znač u pitanju je Zakon o zaštiti potrošača -> link
Videti član 55.
Čini mi se da je to u glavnom ono zbog čega su mediji razvezali. Šta mislite
Član 55. se ne odnosi na garanciju, već na, u jebote, ovo moram da prepišem, ‘nesaobraznost robe ugovoru’, garanciju reguliše član 56., reklamaciju član 57, a u članu 56. se ne pominju nikakvi rokovi, kao ni u članu 54. na koji se poziva član 56., a član 54. ne govori o garanciji već opet o ‘nesaobraznosti robe ugovoru’.
Šta bi bila, po meni, ‘nesaobraznost robe ugovoru’? Pa, recimo, ja to kapiram kao da na kutiji piše da u kutiji treba da bude i krpica za monitor, a nje nema, ti imaš dve godine pravo da se žališ na to. Ili piše da se mašina isporučuje sa iLifeom, a ti ga nisi dobio, imaš dve godine da se žališ. Ali ako ti nešto crkne ili dobiješ fleke na monitoru, a to je Apple pokrio garancijom, tj. ‘svojom izjavom u kojoj je dao obećanje u vezi sa robom’, onda je on rok za to i naznačo u tom ‘obećanju’.
E, sad, ako se ovo bude tumačlo da mora da ima garanciju od dve godine, ovo je loše po nas, a trebalo bi da nam kao kupcima Zakon pomogne, jel’ te. Zašto loše?
- dileri ionako malo zarađuju po jednom Macu, ako bi morali na sebe da preuzmu još jednu godinu garancije, mnogi više to ne bi radili, ili bi radili samo za skuplje laptopove i Mac Pro mašine gde je margina nešto veća - mi ostajemo bez par mesta da kupimo Maca, kod drugih postaju skuplji, loše po nas
- onaj ko bi nastavio da prodaje pod ovim uslovima bi ili podigao cenu ne bi li smanjio troškove eventulanih reklamacija ili bi recimo odmah on kupio AppleCare uz tu mašinu pa bi ih prodavao sa tri godine garancije, naravno opet povećavši cenu, opet loše po nas, Macovi poskupeli
I za kraj, pitanje, ako se približavamo EU, pa onda usklađujemo i zakone, i ako u Nemačkoj Macovi imaju godinu dana garancije, kako je onda naš zakon rigorozniji od Nemačkog? Ovde ne pričamo samo o Appleu, gde su tu tone i tone LCD televizora koji će biti skuplji zbog ovoga.
Znač ispada da su mediji promenili terminologiju tog člana da bi građani lakše razumeli vest. A u svari je taj član vrlo obskuran.
A ne mogu a da se ne nasmejem na pokušaje naših zakonodavaca da izmisle nove srpske reč za zakonske akte koje bi trebalo da budu bukvalni prevodi engleskih reč (saobzaznost = compliance, adherance…). To bi ja preveo normalnom srpskom reč ‘saglasnost’.
Stvarno je pitanje šta u stvari znač ovaj član. Mislim da je u pitanju pravno značenje ispravnosti.
Kad bi u zakonu pisali ‘Minimalna garancija na ispravnost je 2 godine’, onda treba definisati šta je to ispravnost, a to bi išlo malo teže.
Ono kako ja to vidim je da saglasnost nije tako precizna u ovom kontekstu kao jednoobraznost ili saobraznost, reč koje ne moraš da čuje dva puta da bi znao šta znače. Čuo si valjda za jednoobraznost, kada je nešto identično nečemu drugom. Kao obraz, levi i desni. Saglasnost podrazumeva davanje određene dozvole, a ovde se traži da dve stvari, ona koju misliš da kupuješ i ona koju si kupio, budu iste. I pošto bi ti to preveo kao ‘saglasnost’, zato se ti danas ne školuješ za lingvistu, već za programera 😊
Buduci da se ova tema, ako se ne varam, odnosi na realizaciju zakona o zastiti potrosaca u slucaju Eplove robe, citao sam pazljivije sve replike, pa i onu koja se odnosi na reci ‘saglasnost’ i ‘saobraznost’. Mario ocito ne razume da izmedju tih dveju reci u srpskom jeziku gotovo da ne postoji nikakva razlika, uz to je i pomalo uvredljivo za ovakvu vrstu diskusije konstatovao da ivan90bg ne zna razliku izmedju tih dveju reci, jer se, citiram, ‘ne skoluje za lingvistu nego za programera’. Kao filolog osecam se pozvanim da objasnim zasto smatram da Mario gresi i da ‘onaj koji se skoluje za programera’ ima bolji osecaj za maternji jezik od njega, mada nije u pravu sto se tice pozajmljivanja s engleskog jezika.
Najpre o razlici izmedju lingviste i filologa. Jednostavno receno, lingvisti se bave opstim jezickim pojavama i zakonitostima prisutnim u jeziku kao univerzalnoj kategoriji, dok se filolozi bave proucavanjima konkretnih jezickih pojava i zakonitosti, prisutnih kod razlicnih jezickih grupa ili su specificni za samo jedan jezik. Tako oni koji se bave klasicnim jezicima, poput starogrckog, latinskog, sanskrita (u nas Slovena i staroslovenskim); ili kakvim drugim koji ne pripada tzv. zivim jezicima, zovu se klasicni filolozi (kao moja malenkost); dok se oni koji su strucni za kakav zivi jezik zovu prosto filolozima, uz naznaku kojim se od tih jezika, ili samo jednim, konkretno bave.
Prema tome, za znacenje reci u srpskom jeziku nisu kvalifikovani lingvisti nego filolozi, i to pre svih oni koji se bave srpskim jezikom kao svojom strukom.
Posto se vise od pola svog zivota bavim prevodjenjem kako s klasicnih tako i sa raznih zivih jezika na svoj maternji, srpski jezik, i imao sam u klasicnoj gimnaziji profesora srpskog jezika koji je predavao na fakultetu, na Odeljenju za srpski jezik toga doba, mislim da mogu da objasnim zasto Mario nije u pravu.
Najpre da vidimo sta o recima ‘jednoobraznost’, ‘saglasnost’ i ‘saobraznost’ kaze recnik Matice srpske, tj. ‘Recnik srpskohrvatskoga knjizevnog jezika’, srpska varijanta, koji je u nas jos uvek najobimniji i najautoritativniji zavrseni recnik srpskog jezika, u 6 tomova(Akademijin nije jos ni dosao do slova ‘s’). Jasno je da ovde moram da izbegnem akcentiranje i koriscenje kurzivnog sloga, pa cu zato navesti u kom se tomu i na kojim stranama nalaze spomenute reci, za onog koji hoce i to da vidi.
Za prvu rec izvor je drugi tom (druga knjiga, od Z do K zakljucno); str. 583, a za druge dve izvor je peti tom (knjiga peta, kako pise u izvorniku, od slova P do slova S zakljucno); str. 604 i str. 644 redom. Izlozicu materijal bez primera iz pisaca (umesto njih bice samo u malim zagradama rec ‘primer’ ili rec ‘primeri’, ako ih ima vise). Izbegavacu strucnu terminologiju pri citiranju i komentarisanju, kao i oznake roda i naznaku hrvatske varijante, da bi svakom bilo jasno. Isto tako navodnice nisu potrebne, umesto njih bice rimske cifre I, II i III.
Da bi se razumelo znacenje imenica, mora prvo da se vidi sta znace pridevi, ‘jednoobrazan’, ‘saglasan’ i ‘saobrazan’, od kojih su te imenice, kao apstraktne, izvedene prema pravilima koja vaze u srpskom jeziku. Oni su u recniku navedeni redom na odgovarajucim stranama, tj. ‘jednoobrazan’ na str. 583 drugog toma i ‘saglasan’ i ‘saobrazan’ na str. 603-604 i str. 644 petog toma.
I. Jednoobrazan (nastavci za rod) = koji ima jedan oblik, koji je nacinjen ili uredjen po istom obrascu, jednolik, jednak (primeri).
II. Saglasan (nastavci za rod) = 1. Koji tacno odgovara cemu, koji je u skladu s cim (primeri). 2. Koji se slaze s cim, koji pristaje na sto (primeri).
III. Saobrazan (nastavci za rod) = Koji se slaze, koji je u skladu s necim, prilagodjen (primeri).
Sada imenice, ‘saglasnost’ i ‘saobraznost’.
I. Jednoobraznost (nastavci za rod) = osobina onoga sto je jednoobrazno (nema primera).
II. Saglasnost = 1. osobina, stanje onoga sto je saglasno s cim, sklad, podudarnost (primer). 2. pristanak, odobrenje (primer).
III. Saobraznost = osobina onoga sto je saobrazno cemu, prilagodjenost (primeri).
Mislim da je svima jasno da ove imenice u sprezi sa ‘ne’ znace negaciju onoga sto svaka od njih znaci u afirmativnom obliku, pa ne moram da isticem znacenje reci ‘nesaobraznost’ koja se nalazi u spomenutom clanu zakona.
Sta se iz ovog moze zakljuciti? Za nasu svrhu dovoljno je samo da primetimo da rec ‘saglasnost’ u svom primarnom znacenju bolje odgovara onom sto se htelo reci u clanu zakona spomenutom u diskusiji, tj. da je bolje ‘nesaglasnost’ nego ‘nesaobraznost’. U tom pogledu u pravu je Ivan90bg, a ne Mario.
Isto tako Mario nije u pravu kada kaze da se jednoobraznost odnosi na ono sto je ‘identicno jedno drugom’. Za to ima bezbroj primera, sunce je za nas jednakog oblika kao fudbalska lopta, pa ipak sunce nije isto sto i fudbalska lopta. Nezgrapan je i njegov primer, dva obraza ni u medicinskom, niti u svakom drugom smislu, sem u metaforicnom, nisu jednaka. Veoma je retko znacenje ovog prideva u smislu jednakosti, kao da znaci ‘jednak’, pa je zato i stavljeno kao poslednje, tek kao nekakva mogucnost upotrebe, kao priblizno a ne apsolutno znacenje, dakle nikako kao sinonim za identicnost. Da dodam da se i u matematici razlikuju relacije jednakosti i identicnosti, mogu se porediti samo po tome sto su obe relacije ekvivalencije. Ovo moram da znam i stoga sto je moja druga struka matematika, ja sam matematicar i klasicni filolog (MS u oba slucaja, prema zapadnoj terminologiji zvanja). Za nas koji smo presli 50 leta to nije nista cudno, nekad je studiranje bilo dzabe, ja sam 4 fakulteta studirao a 2 zavrsio, pa i jos nesto preko toga.
Ali Mario jeste delimice u pravu kada kaze da ona saglasnost na koju je on mislio, tj. saglasnost kao pristanak, odobrenje, dakle saglasnost u sekundarnom znacenju (u recniku pod 2); ‘podrazumeva dozvolu’. Konfuzija je nastala zato sto on misli da je to i jedino znacenje saglasnosti, dok je Ivan90bg
pokazao da je temeljniji, da je barem vise dobrih knjiga procitao nego Mario.
Uzgred, Mario, nemoj se ljutiti, ali mislim da ti poslednjih godina i ne citas knjige, jednostavno nemas vremena za to. Nisi ti kriv.
Sto se tice pozajmljivanja s engleskog jezika onih reci koje je ivan 90bg naveo da su putem ‘bukvalnog’ prevodjenja uzete iz engleskog jezika (kaze se ‘doslovnog’, ne ‘bukvalnog’); ne verujem da je bilo ko pri jezickom sastavljanju spomenutog clana zakona imao ma umu bilo kakvu englesku rec, niti mu je to trebalo. Rec ‘saobraznost’ i njena negativna forma ‘nesaobraznost’ su, najpre, izvorno nase reci, kao ostatak starinske upotrebe termina iz staroslovenskog jezika u birokratskoj upotrebi, pretezno tokom 19. veka. Znaci odavno su odomacene u nasoj birokratskoj terminologiji u slicnim znacenjima i tumacenjima, pa ne treba u njihovoj upotrebi traziti nekakvo pozajmljivanje iz tudjih jezika.
Toliko, dakle, s moje strane. Negujte, deco, svoj maternji jezik, vidim da ste svi pametni i zeljni znanja, nemojte da zanemarite nas predivni jezik, koji je veliki Gete u svojoj starosti ucio da bi citao srpske narodne pesme i price neposredno s njihova izvora. Nemojte ga pretvarati u stupidni ‘americko-englesko-i ko zna sta jos-srpski’, kojim govore osobe kratke pameti misleci da ce tako brze ‘uci u Evropu’, da se ‘uvlace tudjinima u d… bez sapuna’, kako je nekada slikovito govorio za takve nas narod.
Drago mi je sto je neko procitao moj prilog koji nisam pisao sebe radi, nego zbog vas, draga deco i kolege, i radi vas (ko god bude zeleo da mu objasnim razliku izmedju ‘zbog’ i ‘radi’ u ovakvom kontekstu, koju ne znaju nasi ‘pismeni’ novinari svih glasila, od stampanih do ‘multimedijalnih’, rado cu mu izaci u susret). Ostaje samo da korigujem neke pogreske koje nisu stvarne, pripadaju kategoriji ‘lapsus calami’, tj. slucajne pogreske u pisanju usled raznih okolnosti. Pogresaka ima malo, one su nastale poglavito kao previdi ili brzom upotrebom komande ‘copy-paste’ i umetanjem tamo gde ne treba. Glavni uzrok lezi, medjutim, u tom sto je pisano u vremenu kad je ponoc vec bila davno prosla, kada sve dobre cike spavaju, a ne kao ja, bezobrazni i nevaspitani cika koji nema druga posla nego juri nocu vestice i vampire po svom ‘desktopu’. Sem toga zeleo bih da dodam i neka razjasnjenja koja mogu biti korisna svakom pazljivom citaocu.
Podjimo prvo od gresaka.
1. ‘...gotovo da ne postoji nikakva razlika…;, treba izbaciti ‘nikakva’ i posle reci ‘razlika’ dodati celu ovu recenicu: ‘u njihovu primarnom znacenju, ali ipak dovoljna da se moze odrediti koja je od njih pogodnija za upotrebu u lekturi spomenutog clana zakona o potrosacima’.
2. ‘pozajmljivanja s engleskog jezika’, treba ‘...iz engleskog…’. Verovatno je u mojoj podsvesti bilo ‘prevodjenje’ pa otuda se javilo ‘s’.
3. ‘I. Jednobraznost (nastavci za rod)...’, ne treba u zagradi ‘nastavci za rod’ jer nije rec o pridevu nego o imenici, pa je dovoljno staviti u zagrade ‘oznaka za rod’. Ovde je ‘radila’ pogresna refleksna upotreba ‘copy-paste’ iz predjasnjeg paragrafa o pridevima. Da ustvari ne treba ni to u slucaju ovakvih imenica, objasnicu nize.
4 ‘...ove imenice u sprezi sa ‘ne’ znace…’. Ovde sam hteo da izbegnem strucnu terminologiju pa sam se nejasno izrazio apelujuci na vizualnu sposobnost citalaca, da sebi docara ‘ne’ kao prvi slog u slozenici. Trebalo je to i reci, tj. umesto ‘...‘ne’ u sprezi…’ valja napisati ‘...‘ne’ kao prvi slog u slozenicama ‘saglasnost’ i ‘saobraznost’ upucuje na negativnu konotaciju…’. Strucno bi se kratko reklo ‘...odrecna partikula ‘ne’ u prefiksnoj upotrebi…’.
Sada dolaze neka mala razjasnjenja.
Najpre kratka primedba o rodu ovih imenica, naime, one pripadaju klasi apstraktnih imenica na -ost u srpskom jeziku koje su sve zenskog roda,
poput imenica ‘radost’, ‘plodnost’ ‘slabost’, ‘cestitost’ i dr., pa otuda ne treba naglasavati njihov rod.
Ali glavno dolazi tek sada.
Citajuci pazljivije Marijevu opasku o recima ‘jednobraznost’ i ‘saobraznost’ uocio sam njegovu stvarnu motivaciju isticanjem toboznje jednakosti u znacenju tih dveju reci. Hocu da kazem, on je tu svakako pogresio sto se i vidi iz prilozenog, ali je imao zanimljivu motivaciju misleci da je u osnovi tih reci ‘obraz’ kao anatomski pojam, a ne samo da istakne ‘obraz’ kao primer. Izvini, Mario, sto to nisam odmah primetio, ali sada cu se potruditi da rasjasnim na koji se ‘obraz’ misli u recima ‘jednoobraznost’ i ‘saobraznost’.
Staroslovenska rec ‘obraz’ (ne moze se ovde napisati ni u transkripciji, izvinjavam se svima za tu malu nedoslednost); bolje reci crkvenoslovenska, znaci mnogo sta, ima mnoga znacenja. Prvobitno je to ‘oznaka’, ‘oblik slova’ (typos); ‘oblik’ uopste, ‘simbol’ necega (symbolon) ‘pecat’, ‘slicnost’, ‘spoljni izgled lica’ (poput facies u latinskom); pa otuda ‘lik’ u smislu ‘ljudski lik’, ‘statua’, ‘ikona’ (eiko^n) u smislu necijeg lika, recimo u Septuaginti da je covek stvoren ‘po liku (kat’ eikona)’ Bozijem, ali i u smislu lika crtanoga, sto mi zato prosto i zovemo ‘ikona’ prema vizantijskom i sadasnjem izgovoru starogrcke reci ‘eiko^n’, zatim znaci u duhovnom smislu lik koji ima na sebi pecat Duha Svetoga, pa dalje uzrastanje u njemu, kao ‘monaseskij obraz’, itd., da ne zamaram citaoce. Za nasu svrhu dovoljno je reci da je nasa rec ‘obraz’ kao fizicki deo ljudskog lica najverovatnije nastala iz apstraktnog znacenja ‘lik’, pa se to kao i lat. facies prenelo na fizicko stanje necega sto je prvobitno bilo spoljni izgled lica u celini, kao pars pro toto, pa kasnije konkretizovalo kao sto se prvo vidi u zdrave osobe (‘rumeni obrazi’ i slicno) i na kraju izdvojeni fizicki delovi lica, obraz: jedan obraz, drugi obraz.
Dakle, u recima ‘jednoobraznost’ i ‘saobraznost’ ne sadrzi se rec ‘obraz’ kao anatomski pojam, kao fizicki deo ljudskog lica, kao sto je Mario mislio u svom naivnom etimologiziranju. Pogresno je pretpostaviti da se u tim recima sadrzi ova kasnija fizicka komponenta. Ne, u njima je bas ono prvobitno apstraktno znacenje, tj. ‘lik, oblik, slicnost’, pa otuda i odgovarajuca znacenja u recniku, kao sto ste videli. Marijevo nastojanje da to objasni na nacin koji smo videli nije nista neobicno, tako bi razmisljali gotovo svo koji se ne bave klasicnim jezicima ili nisu nikad ucili staroslovenski, ili se ne bave pravoslavnom teologijom. Ne treba za to biti filolog, pripadnici mnogih struka koji su ucili staroslovenski, bilo po fakultetima, bilo po specijalizovanim skolama, morali bi to da znaju, recimo mnogi istoricari umetnosti, pa i nasi likovni umetnici, i, naravno, svi nasi pravoslavni svestenici ili uopste teolozi koji su ucili skole bogoslovske ili studirali bogosloviju, svi bi oni lako odgovorili na ovo pitanje.
Mislim da s moje strane dosta, neci vise da vas zamaram svojim prilozima, hvala svima onima koji su imali strpljenja da procitaju prvi prilog, nadam se da ce izdrzati i ovaj. Vise se o ovoj temi necu javljati ukoliko me neko neposredno ne zapita za nesto sto mu nije jasno.
...
Toliko, dakle, s moje strane. Negujte, deco, svoj maternji jezik, vidim da ste svi pametni i zeljni znanja, nemojte da zanemarite nas predivni jezik, koji je veliki Gete u svojoj starosti ucio da bi citao srpske narodne pesme i price neposredno s njihova izvora. Nemojte ga pretvarati u stupidni ‘americko-englesko-i ko zna sta jos-srpski’, kojim govore osobe kratke pameti misleci da ce tako brze ‘uci u Evropu’, da se ‘uvlace tudjinima u d… bez sapuna’, kako je nekada slikovito govorio za takve nas narod.
Nemojte ga pretvarati u stupidni ‘americko-englesko-i ko zna sta jos-srpski’, kojim govore osobe kratke pameti misleci da ce tako brze ‘uci u Evropu’, da se ‘uvlace tudjinima u d… bez sapuna’, kako je nekada slikovito govorio za takve nas narod.
Nisam čtao Vaše odgovore jer su preopširni ali ovo što je citirao Darko Selaković mi je zapalo za oko. Kako ste tačno zaključli koji su motivi ljudi koji govore ”stupidni” srpski??? MIslim, baš ste onako prepotentno izvređali ljude, kratka pamet, uvlačenje u dupe i tako to.
Takođe, ukoliko vam smeta ta stupidizacija jezika stranim terminima, kako to da ne govorite staroslovenski? Ovo me je konkretno oduvek zanimalo, kako ste povukli granicu tačno na određenom mestu evolucije srpskog jezika (koji je prepun stranih reč)? Poznato je koliko se crkva protivila Vukovoj reformi pisma, da bi danas bila predvodnik borbe za očuvanje pisma i jezika, bla, bla, truć. Da li i mi danas treba da čekamo sto godina dok i najzadrtiji ne prihvati da govori npr. ”fajl” umesto ”datoteka” itd.? Tada će ostatak svesta komunicirati telepatski, a mi ćemo opet da teramo kontru: ne dajte da vam kontrolišu misli, govorite engleski kao čestiti Srbi! Zaštitimo srpski alfabet od 26 slova!
Srpski je užasno trom da bi mogao da isprati eksploziju termina koja je u toku evo već koliko ali na svu sreću odlično usvaja strane reč. Tako da ako je ova IT revolucija uticala na to da se i neke druge strane reč nađu u našim rečnicima utoliko bolje, lakše ćemo se sporazumevati s ostatkom sveta! Vređati ljude i ulaziti im u glave zašto se izražavaju ovako, a ne onako je u najmanju ruku nevaspitano.
Rekao sam da necu dalje zamarati clanove foruma svojim prilozima izuzev ako se javi neko kome nesto nije jasno. Posto se takav javio i pokazao da nije nista razumeo, evo mog odgovora. Trudicu se da tekst ne bude suvise obiman, za one koji nemaju nerava da citaju ‘predugacke diskusije’, pa zakljucuju prema necemu sto je istrgnuto iz konteksta. Nije tu nista cudno, covek je samo iskoristio oprobani metod nasilnog ‘izvlacenja iz konteksta’.
Ne procitavsi nista od onoga sto sam napisao u prilogu pre svoje ZAVRSNE prepuruke negovanja srpskog jezika, pravdajuci se da je to za njega preopsirno, on napada moj stav u celini polazeci JEDINO od Darkovog citiranja mojih poslednjih reci u tom tekstu!
Da nije tuzno, bilo bi komicno…
Da li bi se ko od vas, pred bilo kojim ozbiljnim forumom gde se, recimo, govori o nekom filmu, upustio u diskusiju govoreci da je odgledao samo kraj filma pa mu se, eto, ni citav film ne svidja, pa jos da ospe paljbu na reditelja, glumce i sve ostale govoreci kako niko od njih nema pojma, da su prepotentni, nevaspitani i tome slicno?
Sumnjam, ali opet, videvsi sta ucini DS_Store, mozda bi se i nasao neko takav… Mogao bih da razumem da je citanje ‘preopsirnih’ tekstova isuvise veliki intelektualni napor za njega, ali to nije razlog da se time pravda i da ‘ospe paljbu’ trucajuci ono o cemu nema pojma.
Da je samo DS_Store u pitanju, da nije rec o srpskom jeziku, pa u krajnjoj liniji i bilo cijem jeziku kada se posmatra autohtono, da ima prava na odbranu od napada, jednostavno bih ignorisao njegove kvaziargumente, zanemario bih njegovo potpuno neznanje ne samo maternjeg nego i tudjih
jezika i ne bih nista rekao. Ovako, on licno me je ‘povukao za jezik’, osudio me na odgovor. Da mu se opet ne bi ucinilo preopsirnim, podelicu izlaganje u nekoliko nastavaka. Neka se uci da cita i nesto drugo sem kratkih i nevezanih naklapanja na ‘Facebook’-u.
Pokusacu da pri tom ne zvucim uvredljivo, sto nece biti laka stvar, pa ako mi se omakne, ne zamerite… Molio bih vas da ipak shvatite da moram po
onoj iz ‘Gorskog vijenca’:
I cuvaj mu obraz ka on tebi!
Ko je citao, znace. DS_Store svakako nije, to bi za njega bilo preopsirno stivo i uz to nacionalisticko, nazadno, retrogradno…
Nego, da pocnemo, tacku po tacku.
1. Nakon svog briljantnog uvoda, da mu je zapala za oko Darkova replika, pa se nasao pogodjenim, DS_Store pocinje svoju argumentaciju tvrdnjom da ja
nikako ne mogu znati motive ljudi koji govore ‘stupidni’ srpski, pa ih onda, na pravdi Boga, vredjam, govoreci kao se oni ‘uvlace nekome u dupe’ i
slicno. Da je to s moje strane prepotentno, itd.
Najpre moram da kazem da sam samo citirao nasu staru narodnu poslovicu, to se u svim kulturama citira, doslovno. Licno bih radije rekao ‘uvlace u
cmarcinu bez vazelina’, ali time bi mozda bila pogodjena nasa ‘gay’ populacija, pa ne bih da i njih izazivam… Ili opet nasa poslovica, da takvi ‘vole vise svapsko govno nego srpsku pitu’, koju je rado koristila moja pokojna majka, rodom iz veoma stare beogradske porodice (vise od 300 godina, jos iz turskog vremena).
Ali da predjemo na stvar.
Dragi gospodine, mene i ne zanimaju motivi osoba koji kvare svoj maternji jezik do te mere da ne znate da li govore svoj ili tudji jezik, jer oni to
jednostavno NE MORAJU. Koliko je meni poznato, ispravite me ako gresim, niko nikome ne sedi na glavi i da izricno zahteva kako ce ko govoriti, pisati,
kako ce se izrazavati u svakoj prilici, IZUZEV, ponavljam, IZUZEV, ako to nije propisano zakonom ili ne pripada raznim oblicima formalnog izrazavanja,
zavisno od socijalnog ili politickog konteksta, ili sto drugo. Ako, dakle, neko primorava nekoga da protiv svoje volje govori ili pise protivno onome
sto je norma u njegovu jeziku, a nema nikakva opravdanja za to u skladu sa zakonom, onda je takav cin krivicno delo, takodje u skladu sa zakonom. Nize
cu objasniti, u kom slucaju smatram opravdanim upotrebu maternjeg jezika u obliku koji odudara od njegovih normi, kada dodjemo do DS_Store-ova
nerazumevanja sta su to strani termini (verovatno misli na strucne termine) a sta uobicajene strane teci.
2. Ne razumevajuci da ja nisam protiv UPOTREBE tudjih reci, a pogotovo stranih termina, i da nisam njih same po sebi uvrstio u ‘stupidizaciju jezika’, kako rece, nego njihovu ZLOUPOTREBU, DS_Store se cudi zasto ne govorim staroslovenski, s prostog razloga sto on ne zna sta je termin a sta rec,ili mu se to omaklo, pa ne razlikuje. Najpre govori o stranim terminima, pa onda da je srpski jezik prepun stranih reci. Pa jos kaze nespretno ‘gde sam ja to povukao granicu u evoluciji jezika’, kao da to moze biti u bilo kojem jeziku, da pre neke granice u evoluciji nema dodira s tudjim recima pa posle naprasno ima! Unosenje i upotreba tudjica u bilo koji jezik nuzna je i prati evoluciju svakog jezika, da capo al fine, sto bi rekli muzicari, tj. od pocetka do kraja njegova postojanja. Nijedan jezik ne moze da prezivi sam po sebi, cak ni onaj koji po tzv. zakonu jezicke periferije mora da se brani od asimilacije. Bogacenje leksike nekog jezika putem tudje leksike, koje nuzno pripada ovom zivom procesu uzajamnog delovanja razlicnih jezika, jeste nuzno i pozeljno i nema filologa koji bi ustao protiv toga s prostog razloga
sto vise ne bi zasluzivao da se tako zove. Imputirati nekom filologu da to hoce, ordinarna je glupost obicnog neznalice. Mesanje leksike odvija se nezavisno od toga da li ko hoce ili nece, jednostavno mora da postoji. Forme mogu biti razlicne, bilo da se nalaze korelati u duhu maternjeg jezika (to
su prevedenice, npr. ‘doslovno’, kao prevod lat. verbatim); ili da se prosto pozajmljuje prema pravilima izgovora tudjih reci propisanih pravopisom (to su pozajmljenice, npr. ‘majstor’,‘fajl’ i slicno); ili u kakvom drugom obliku, da ne zamaram citaoce, sve to svakako cini doticni jezik
raznovrsnijim, elasticnijim, laksim za upotrebu. Nas jezik nije i ne moze biti nikakav izuzetak u tom pogledu. Da i ne govorim o strucnim terminima,
koji jednostavno moraju da budu preuzeti, cesto doslovno ili kalkirani, jer bi u suprotnom svaka komunikacija u bilo kojoj oblasti koja zahteva njihovu potrebu bila NEMOGUCA.
Da, gospodine DS_Store, dakako da je srpski jezik prepun stranih (tudjih) reci i TREBA da bude, svaki jezik postaje bogatiji miksoglotijom, tako se strucno zove preplitanje svojih i tudjih jezicnih pojava u bilo kojem jeziku. DS_Store ne zna da je i leksicka miksoglotija, kao i svaka druga, prisutna na svim stupnjevima evolucije jezika, nju je nemoguce izbeci. U nas je bila usled ropstva pod Turcima usmerena poglavito na turcizme, ali i na jezike juzno i istocno, pre svega narodni grcki, cincarski, vlaski,
arbanaski, itd., zahvaljujuci trgovcima. Turci nisu dozvoljavali nikakvo, ni najelementarnije obrazovanje za ‘raju’, za srpsku decu, moglo je samo po retkim manastirima preko ono malo crkvenoslovenskih rukopisnih knjiga koji je poneki manastir, od kojih je svaki bio pola u rusevinama, na jedvite jade
napabircio. Sam Vuk je ucio da cita i pise od kaludjera, u manastiru Tronosi, koji su i sami bili jedva pismeni. Robovanje pod Turcima je glavni
uzrok nazadovanja srpskog naroda, dok su svi ostali evropski narodi lako napredovali u slobodi koju su uzivali, a sad se Turci prave da su nekakvi
balkanski sponzori, zna se i ciji. Njihove aspiracije su jasne, ali ovde necemo o tome.
Sta bi bilo od vaseg omiljenog engleskog jezika da nije bilo leksicke mikloglotije, koja se odvijala najpre preko latinskog i keltskog u ranim fazama, a kasnije i normanskog, ali svakako od svih njih je najveci i odlucujuci uticaj latinskog jezika i to najvise pocev od Renesanse. U osnovi engleski je bio veoma siromasan jezik, do pojave masovnih komunikacija Englez iz naroda nije koristio vise od 500-600 reci za koje se moze reci da su autohtone, da nisu iz tudjih jezika! Citajte sta njihovi strucnjaci za jezik kazu o tome, pa cete se uveriti da je tako kako ja kazem. Znate li sta je jezik srpskog seljaka iz toga doba za ovakav engleski? Znate li da je
samo za svojtu, odnose u rodbini, nas stari narod imao preko 200 reci, a samo za ono sto je u kuci i oko kuce, svaki predmet do tancina, preko 3000
reci! Vuk nije stigao da objavi ni pedeseti deo onoga sto je moglo, njegov ‘Rjecnik’ je samo pokusaj da se to ucini na osnovi pravog narodnog jezika, a ne crkvenoslovenskog, kao do tada, jer se vise bavio pravilnom upotrebom na osnovi narodnog govora i skupljanjem narodnih pesama i prica nego samom
leksikografijom. Ali ona imlicitno izvire iz ovako skupljene ogromne gradje, zato je veliki Gete i ucio za njega neverovatni srpski jezik koji bez
primesa iz tudjih jezika, tj. kad se ove izuzmu a ne da ih nema, ima toliko mnogo urodjeno svojega!
Ali Gete je bio ne samo veliki pisac nego i veoma obrazovan covek, pre svega filoloski obrazovan, koji je razumeo Vukovu genijalnu ideju, da u narodnu
govoru i pravilima koja izviru iz samog bica narodnog jezika, dakle iznutra a ne spolja, lezi nepresusno izvoriste kojim mora da se napaja SVAKI jezik da bi se dalje pravilno razvijao. Ako se jeziku usled zloupotrebe, nakaradnih i nasilnih intervencija sa strane koje nemaju nikakve veze s pravim prirodnim delovanjima spolja (koja nuzno postoje i koja su pozeljna); unisti njegova sustina iz koje je nastao i putem koje se prirodno razvija, tada taj jezik neminovno propada i utapa se u ko zna koji i ciji jezik, prestaje bilo ko da misli na njemu, napusta scenu svetske i bilo koje istorije. A tada neminovno propada i narod ciji je taj jezik bio najpre politickom i sirom socijalnom asimilacijom, potom ostaje samo secanje na jezik predaka, a nakon toga vise NISTA.
Nisam ja, dakle, protiv unosenja tudjih reci, a ponajmanje stranih termina, u srpski jezik, kako bi bilo koji filolog bio protiv toga, a kamoli
klasicni! DS_Store verovatno misli da sam osoba iz njegova okruzenja, da nemam ni elementarno jezicno obrazovanje, da sam nekakav priglupi nacionalista koji ‘lupeta’ prema ko zna cijim pricama.
Kao sto sam vec naglasio, ja sam samo protiv nakaradne upotrebe, bolje reci zloupotrebe maternjeg jezika, kada osoba koja nema pojma o bilo kojem jeziku, pa ni o svom, misli da je u jeziku sve dozvoljeno pa ropski prihvata tudje kao deo nekakvog avangardnog ‘trenda’, da bude u gomili koja pljuje na
svoje da bi se dodvorila tudjoj sili. Takvi branioci laznog napretka ne znaju da je zapravo dobro poznavanje svojeg maternjeg jezika pretpostavka da
se dobro nauci bilo koji drugi jezik, s prostog razloga sto svako, hteo ili ne hteo, MISLI na svom maternjem jeziku. Ovde ne tvrdim da osoba mora nuzno
da pripada naciji cijim jezikom je naucila da govori i koji subjektivno dozivljava kao svoj. Ne, maternji jezik Srba u USA nije srpski, nego engleski, na njemu su naucili da misle i da govore, TO je njihov maternji jezik u smislu koji hocu da istaknem. Drugo je pitanje ako i oni zele da ucestvuju u negovanju jezika svojih predaka i da ga dozivljavaju kao svoj
drugi maternji jezik, ali hteli to oni ili ne, njihov pravi maternji jezik je engleski. S druge strane, maternji jezik Albanaca u Srbiji jeste albanski, jer oni odbijaju da nauce i jednu rec srpskog koja koja im ne koristi za trgovinu ili samo da se snadju kad nesto treba da zarade, ili za dilovanje droge, i
slicno, ali MISLE, a medju sobom i govore, iskljucivo na albanskom.
3. DS_pita, potpuno nesuvislo, kako to da ne govorim staroslovenski, cime providno aludira na nekakav moj zadrti nacionalizam (pridev ‘zadrt’ on i koristi u daljem tekstu); jer se to u davno proslo Titovo vreme rado koristilo da se osujeti svako budjenje srpskog naroda, da je zadrt u svom nacionalizmu i slicno. Vidi se iz cije je skole gospodin izasao, opet da
pomenem nasu poslovicu, koja nije samo nasa, ima je u svim indoevropskim jezicima pocev od sanskrita u raznim formama i koja glasi:‘Kakav otac, takav
sin, kakvo drvo, takav klin’. Ovde se ne misli samo na fizickog oca, vec i u metaforicnom smislu, kakvo je socijalno i duhovno okruzenje, takva je i osoba. Tamo gde se nipodastava neki narod, u takvom socijalnom i duhovnom okruzenju, smisljeno se polazi od onoga sto se smatra njegovim duhovnim uporistem, to je u Srba tradicionalno nekada bila pravoslavna crkva. Njene bogosluzbene knjige su jos uvek uglavnom na staroslovenskom, ergo, ulovio sam te, ptico lastavico!
Samo da je procitao drugi deo mog prvog priloga video bi sam se u konfrontaciji upotrebe dveju reci ‘saglasnost’ i ‘saobraznost’ kao tehnickih termina u nasoj pravnoj terminologiji opredelio za cisto narodnu rec ‘saglasnost’ a ne za u osnovi staroslovensku rec ‘saobraznost’. Morao sam to, kao filolog, da detaljno obrazlozim, zato je sve bilo tako ‘preopsirno’ za lenje umove!
Ne treba se cuditi sto dalje u istom tonu pominje Vuka i srpsku crkvu, da je ova bila protiv njegove reforme pisma. A ne zna i zato i ne pominje zasto i
kao se odvijala polemika izmedju pristalica Vukove reforme i crkve. Da se razumemo, i ja sam tu na strani Vukovoj, jer je on logicno zakljucio da
PRAKTICNO nema razloga za upotrebu slovnih znakova za koja vise ne postoje korelati u narodnu govoru i tu je s gledista lakse upotrebe REALNOG jerzika svoga doba, a tim pre kasnije, apsolutno bio u pravu. Ali postojao je opravdan razlog i za crkveni stav a reci cu vam i zasto. Da biste razumeli, poci cemo od poredbe s tudjim jezicima i njihovim pismima.
Sta mislite, zasto Arapi ne menjaju svoje pismo jos od Mohamada naovamo, mada vec odavno grafije nekih slova nema svoje korelate u narodnim govorima?
Pa zato sto su na tom pismu napisane sve njihove verske knjige, posebice ona glavna, Kur’an! Tako se objedinjuje sve sto je islamsko, nezavisno od
nacije, tako ljudi zive u pogresnom ubedjenju da su svi oni Arapi ili da svi pripadaju nekakvoj muslimanskoj nacionalnosti, koja je u ustvari lazna, jer ‘biti musliman’ nije etnicka kategorija nego religiozna! Tako isto i Indusi, zasto pisu sankritskim pismom Devanagari, kad mnogih glasova za koje postoje grafije slova u tom pismu vise niko ne zna da izgovori? Sa razloga tradicije, kako verske tako i u sirem smislu kulturne. Tako i skoro cela
Azija, koja obuhvata mnogo naroda i odgovarajucih starih pisama, u kojima odreda ima slova za koje ne postoje korelati u sadasnjem govoru!
Eto to je htela i srpska crkva u to doba, ali kada Srbi hoce da ucine isto sto i drugi, onda je to nazadno, glupo, zaostalo, idiotski, u stilu: ‘Sta ta srpska crkva hoce, mamicu joj njenu…!’.
Pa da dirnemo u DS_store-ovu zenicu oka, u engleski jezik i niihov NACIN pisanja, ne u pismo, koje je bez sumnje sasvim latinsko. Sta mislite, zasto oni pisu ‘etimologijski’, tj. svaku rec onako kako je pisana jos pre 500 godina, muceci se na svakom koraku onim poznatim ‘spelovanjem’? Zar tu nema vokalnih ili konsonantskih grupa za koje ne postoje korelati u sadasnjem govoru, pa se moraju propisivati za svaku takvu rec? Ne govorim tu o recima koje nisu engleske, nego bas o onima koje jesu, a moraju da se vestacki
nauce jer se iz nacina pisanja ne vidi kao bi se izgovorile. Pa, opet sa razloga kulturne tradicije, ustvari imperijalisticke tradicije, tu verski momenat ima malo uticaja, Englezi su poznati ili kao zadrti skeptici ili kao zadrti vernici (ovi su u manjini); bolje reci sujeverni.
Nije li onda srpska crkva, sa SVOG gledista, bila u pravu kad je branila crkvenoslovensko pismo, i sto je u TOM smislu izjednacavala ocuvanje srpskog identiteta s ocuvanjem njegova verskog identiteta, sto se u to vreme odnosilo na gotovo celu srpsku naciju? Jer hteo to neko ili ne, priznavao to neko ili ne, srpski narod se u ropstvu pod Turcima uopravo odrzao sto je svoj etnicki identitet izjednacavao s verskim. Zato je mali deo srba koji je presao u islam sa raznih razloga, nije svako mogao da izdrzi strasni turski teror, ali na nasu srecu daleko veci deo jeste, potpuno izgubio svoj identitet, ne samo prema nazivu ‘poturice’ nego i stvarno, pa se sada osecaju kao da su nesto drugo, posebna nacija, sto oni de facto i jesu nakon dugog obitavanja u tudjim obicajima. Ove cinjenice su u Titovo vreme bile trn u oku a danas imaju svoje sledbenike u tzv. braniocima za ljudska prava, ‘naprednim demokratama’ koji, zaboga, nisu zatucani i zadrti, u raznim ‘nevladinim’ organizacijama i slicno. Ali to su vec politicke vode u koje ne bih da ulazim, mada se ne mogu zaobici jer se njihovi akteri svim silama bore da uniste sve sto jasno i nedvosmisleno predstavlja identitet srpskog
naroda, sto se ne moze ‘sakriti pod tepih’, pa im zato bode oci…
Argumenti protiv cirilice kao srpskog pisma su takodje besmisleni i nemaju nikakvo uporiste ne samo u tradiciji srpskog naroda, nego i s filoloskog, pa i sireg lingvistickog aspekta. Najsmesniji je argument da se time priblizivamo kulturnim narodima, lakse cemo se snaci u Evropi, bolje ce nas razumeti, bla, bla, truc… Pa zasto onda Kinezi ne zamene svoje slikovno pismo koje je toliko komplikovano da ga sama kineska deca uce godinama, i to samo one osnovne slozene znake, a celo pismo se uci prakticno celog zivota! Zasto ne i Japanci, cija je zemlja do poslednje katastrofe bila druga ekonomija u svetu? Zar je njihovo pismo bilo prepreka da postignu uspehe u ekonomiji i na sirem socijalnom i kulturnom planu tako da se nasim lenjivcima koji zive od promocije ‘zapadnih vrednosti’ dize kosa na glavi?
Pa zasto Rusi ne zamenise svoju cirilicu koja je kudikamo komplikovanija od nase, pa su u sovjetsko vreme bili vodeca nacija u svetu u mnogim naucnim i
umetnickim oblastima i tzv. ‘supersila’? Pa mnogi drugi narodi cija pisma nisu zasnovana na latinskoj abecedi i nista im ne fali u pogledu komunikacije s drugim narodima, uglavnom su ispred nas u ekonomskoj sferi, samo se Srbi osudjuju da su ‘zadrti’ od takvih neznalica kao sto je DS_Store.
Pazite, DS_Store NE zna ni kako se zove cirilicni alfabet u srpskoj varijanti, ni koliko ima slova! On je naprasno pronasao da ‘srpski alfabet’, valjda mu je to eufemizam za ‘azbuku’, ima 26 slova, umesto stvarnih 30, a polemise protiv cirilice! Ne zna za azbuku i ne zna za 30 slova! Nego srpski alfabet, samo da se ne pomene naziv koji je potekao iz staroslovenskog, azbuka, prema prvim slovima, gospodine DS_Store: az, buki, vjedi… E, al’ to isuvise mirise na pravoslavlje…
