Kolja wrote:
madamov wrote:
Žalosno je što se uopšte okupljaju. Hajde, razumem one borce koji su sa Maršalom cepali po gudurama, ali ove mlađe koji dolaze pa ti pričaju kako je onda bilo bolje, a nisu se ni rodili dok je Maršal bio živ. Da je valjalo, ne bi se tako krvavo raspalo.
Pa ne bih se bas slozio.
Sad svi treba da cute o tome kako je bilo lose u II.sv.ratu jer, jelte, (skoro) niko nije ni bio ziv dok se to desavalo.
A mi kakvog smo mentaliteta da nam je bilo lose, verovatno se ne bismo raspadali
Ne treba da ćute, ali ne mogu nekog učesnika II svetskog rata da ubeđuju u nešto što je ovaj video svojim očma. Ne može klinka da stavi danas pionirsku maramu i crvene cipele, pa da učestvuje u nekom performansu i da govori meni kako je nama bilo super kada smo to radili, jer ta mala ne zna da više od pola nas to nije želelo da radi (crvena marama, slušanje kurira Miše po stoti put na školskim smotrama, dovođenje raznoraznih narodnih heroja da nam pričaju kako su ganjali Švabe po bosanskim gudurama, a onda se kasnije u ‘Godinama raspleta’, jebale ga iste, otkrije da je taj otišao u partizane krajem 1944. kada je sve već bilo skoro gotovo - baćuške uradile posao na Sremskom frontu, ali je tada taj već našao novog Tita u Slobi); a moralo je.
Sve vas nostalgične ću razočarati: nije bilo bolje, to će vam reći svako ko je živeo tada i ko je realan. Meni, na lično nivou, uopšte nije bilo loše, ali mnogima nije bilo dobro, naročto sa početka osamdesetih kada su pojedini krediti došli na naplatu. Zaboravljaju ljudi, par-nepar, jugoslovenski izum zvani ‘šećerna tabla’ ili ‘domaćicu sa šećernim prelivom’, nema kafe, ulja, providnih bre sijalica nije bilo jedno godinu i nešto dana u radnjama (šta mislite što se ‘Balkanski špijun’ u pola scena u kući dešava pod crvenim svetlom, osim simbolike?) O tome što je 20 milijardi dolara stucano u podzemnu luku, podzemni aerodrom i jedno od nekoliko podzemnih skloništa za mudonje da ne pričamo, i to ondašnjih 20 milijardi, to je današnjih barem 50. Mogli smo tim parama da imamo SFRJ prošaranu autoputevima, a ne da do raspada ne dovršimo autoput ‘Bratstva i jedinstva’.
Mnogo je primera, samo ako neko želi da pogleda.
